Dragi brate Bodine,
Prvo, hvala ti na vremenu uloženom da bi mi odgovorio. Meni mnogo znači u ovako ošamućenom.
– Ne planiramo decu, jer ja ne mogu da imam decu(Božija volja) a Marija ima sina iz prvog braka koji je zlatno dete.
– I dalje verujem da je Marija dobra osoba, ali sve više naginjem tome da je ipak u meni 3 godine tražila ono što bi ona želela da budem, a nije prihvatila ono što jesam. To je moj skromni zaključak nakon sati i sati provedenih u razmišljanju, vraćanju kroz misli skoro svakog dana koji smo proveli zajedno i svega što je rekla kao šalu, a u stvari je bio znak za upozorenje koji sam ignorisao vođen ljubavlju. Te 3 godina me je volela(možda i stvarno jeste da ne grešim dušu bez potrebe) „duplo više nego ja nju“, te se ta i takva ljubav ugasila kao šibica na vetru zarad moje greške što sam je zapostavio zbog računara i učenja. Meni to nije baš jasno, ali ok.
Još nešto ima što je zanimljivo, ili može biti. Pre oko godinu dana otišla je u crkvu da moli Boga da mi da pameti. Kada sam joj pre 3 dana rekao da Bog nije džuboks i da je samo potrebno da uđeš u crkvu, upališ sveću i poželiš želju, te ti se želja ispuni nakon izlaska iz crkve. Između setve(molitve) i žetve(ispunjenja molitve ako je na korist) postoji vreme koje mora proći. Njena želja je ispunjena, jer sam shvatio grešku i ispravio je. Jeste da je prošlo godinu dana,ali je vredelo. Nakon toga, rekla mi je mrtva hladna „Onda se ti oženi sa tim tvojim Bogom kada imaš toliko vremena za čekanje“. BAM. Zakucala me za pod. Bukvalno. Dobrih 10 sekundi nisam znao šta da joj odgovorim. Kao što nju sadašnju i nju pređašnju ne mogu ničim da povežem. Ovo možda i nije lepo što pišem, ali svako ko želi da mi pomogne, mora znati činjenice.
– Trebao bih ako Bog da da tokom ovog ili početkom sledećeg meseca odem za inostranstvo, te će tako dobiti prostor koji joj treba. A i ja takođe. Sada, ona kada dođe kući nakon prenapornog dana dočeka je večera, topla voda u bojleru, čista kuća, oprani sudovi nakon večere, topla reč i dobrodošlica kada se vraća sa posla, isto tako i kada odlazi ujutru na posao, ispratim je svako jutro. Ono što je do mene, uradio sam. Čista mi je savest i to mi je važno. Kolega sa posla stalno ponavlja „Laki, ona nije svesna koliko ćeš ti njoj nedostajati“. Nisam baš uveren u to, ali to je na Bogu da odredi. Ne na nama.
– Nemoj se izvinjavati nego slobodno piši. Mekim rečima se ništa ne postiže. Volim i poštujem iskrenost. Hvala još jednom na izdvojenom vremenu.