Драга браћо и сестре,
немојте се ништа чудити. Све је то по Божијем допуштењу.
А Он допушта, јер и ми себи допуштамо свашта.
Ово нас је фино оголило као један неспособан нараштај. Причамо о славним биткама прошлости, о Косову, о Кајмакчалану, о Солунском фронту, поздрављамо се са ,,догодине на Косову“ – е, па, нисмо кадри једну параду од 200-300 настраних да зауставимо. Супер је све то: педесет, сто хиљада људи шета са децом, друштво, забава. Ал’ кад су у формули и киша капљица и ,,киша“ пендрека: ,,сви јунаци ником поникоше“. Господ зна, ал’ бојим се да нам не буде као оним Јеврејима што лутаху пустињом 40 година, били су недостојни части од Бога.
Што се самих хомосексуалаца тиче, нико их не дира, нит’ они коме сметају. Проблем су они из невладиних организација који добијају масне паре да малтретирају Србе, не би ли нам дојадило и не бисмо ли их пустили да раде шта желе. То није наивна шетња групице добричина, не – обични педери мрзе параду – то је рат против Православља и свега доброг у свету. Почело је пре 10 година као шетња, сада су имали у програму обилазак ВРТИЋА, школа, манастира на Фрушкој Гори, некадашњих центара СПЦ након сеоба са Косова у XVII веку. Већ уводе хомосексуалност и промену пола у уџбеницима за биологију. Следећа ставка су хомосексуални брак и усвајање деце, потом долазе и педофили и остали по своје. Полако. Стрпљиви су они. А о усвајању деце најбоље сведочи једна организација у Америци, мислим да се зове ,,Деца на првом месту“ коју чине усвојена деца хомосексуалаца и, сада одрасли, боре се за ЗАБРАНУ усвајања. Већина пије по шаку лекова дневно због траума из детињства, а притом их нико није злостављао, напротив.
Нико од нас не тражи да се њима оптерећујемо, забрањено нам је да их осуђујемо (као и све, уосталом), јер не знамо зашто су постали такви, нити како ће ко од њих ,,завршити трку“ – и они су, пре свега, људи као и ми – него треба да се боримо против агенде нечастивог која промовише болест и потенцијално уништава животе наредних нараштаја. Постоје људи који су од Бога добили силу да се носе са свим тим непријатељским снагама – наше је само да станемо уз њих, а, уствари, уз Правду, и да одбијемо противника. Да се макар појавимо кад треба. Као ’37. У противном, како ћемо пред Бога и споменуте претке?
