Dragi brate Miloše
zapitaj se kako to da ti ne razumeš svog bližnjeg koji ti po ceo dan govori i on te iritira, a majka razume plač bebe u kolevci i nije razdražena? Razlika je u tome što majka svoje dete voli i nije usmerena na to kako plač deluje na nju (da li je budi, razdražuje…) – na svoje potrebe, već na svoje čedo i njegove potrebe. Zato se ona trudi da razlikuje kad je dete gladno, a kad mu treba uteha i podrška, kad želi samo da ga podigne da bude u boljem položaju. Ljubav vodi razumevanju, a razumevanje ljubavi.
Ti tvog bližnjeg ne voliš. Ne samo da bi se rešio njegovog brbljanja, već bi kad bi bio u mogućnosti želeo da se rešiš i njega i ne živiš sa njim. Zato ne razumeš šta ti i zašto govori, ne interesuju te njegove potrebe i ne trudiš se da se sa njim zbližiš već da se udaljiš od njega. Zašto?
Tvoj ego ti govori da on nije dostojan tebe, da si ti bolji od njega, ispravan, a da je on uzrok problema. Zato ti ne možeš da ga razumeš, da se sa njim zbližiš i da ga zavoliš. Tvoja je gordost uzrok tvoje razdražljivosti.
Bog ti je dao otvorenog i dobronamernog cimera koji želi da sa tobom uspostavi kontakt.
Ponašaj se kao majka, ne misli osvojim, već o njegovim potrebama – zašto on brblja, šta je njemu potrebno?
Brbljivci nekad pričaju sa sagovornikom o svemu i svačemu jer žele da održe kontakt, vezu sa tom osobom, žele da budu voljeni i prihvaćeni, ali su i sami spremni da vole u tom odnosu.
Često su brbljivci iziritirani van kuće nečim (čitaj, neko im je nagazio ego) pa im brbljanje omogućava da mehanički prazne tu nervozu.
Takodje, ako ih slušaš biće ti jasno šta ih muči… oni će više puta ponavljati šta je tačan problem sa njihovim egom, da li ih neko ne prihvata i ne ceni dovoljno, da li sanjaju da će postići nešto veće i bolje, da li misle da su najbolji ili bar bolji od mnogih.
Kako se ti sada ponašaš prema njemu?
Prezrivo ga odbijaš, ignorišeš, distanciraš se… samo zato što ti misliš o sebi sve ono što on izgovara.
Probaj sledeće. Kao što radi majka, probaj da razumeš kad ga šta muči i kad mu šta treba i tek kad namiriš njegove potrebe misliš o sebi.
On je otvoren. Pričaj sa njim o onome što njega muči, trudi se da se zbližite, da mu budeš podrška, a ne da ga prezireš i smatraš nedostojnim tvog prijateljstva i ljubavi. Kad zadovoljiš njegove potrebe, kaži da sad ideš u drugu sobu da malo odmoriš mozak u tišini i sl. Ako isprazno priča o nekoj temi koja ga trenutno fascinira, a tebe ne zanima, recimo fudbalskoj utakmici, izvuci se iz toga na duhovit način, unizi sebe, a ne njega, kaži da ti veze nemaš sa tim, a da je on taj koji to prati i zna…
Sad zajedno žive dva ega, jedan koji ćuti i jedan koji priča.
Trebaš težiti tome da razumeš tudje potrebe i razviješ odnos ljubavi sa bližnjim. Ako je pričao o svim vrstama piva (što je tebi skroz nebitno) kupi 2 flaše nekog retkog piva i dok on brblja iznenadi ga, popijte ih zajedno – usrećiće ga što si slušao o čemu ti priča, obratio pažnju na njega i što si to kupio jer ti on znači i želiš da budete srećni zajedno. To će smiriti nervozu koju je doneo kući i njegovo potrebu da brblja – tako smiren će moći da razume tvoju potrebu da odmoriš mozak i rado će ti pružiti to zadovoljstvo.
Znači teži izgradnji istinskog razumevanja i bliskosti, a ne sistemu usluga za uslugu.
Bog ti je dao takvog bližnjeg da bi se ti razdražio i otkrio svoju gordost, pretvorio je u ljubav i na taj način umanjio i svoj, a i greh bližnjeg. Pristup da si ti super i da treba da ispraviš njegov greh je pogrešan.
Kad smo kod gordosti, tebi kao hrišćaninu savetujem da ne budeš usmeren na sebe (gordost) – misliš mnogo o tome kakav si ti (dobar, ekstra) i kako da te neko ne iskvari. Sedeći tako sam sa sobom mislićeš da si super jer čovek svoje grehove ne vidi. Svoje grehove vidiš tek u kontaktu sa bližnjima, kad te neki njihov greh isprovocira. Zato idi medju ljude i više se trudi da razmišljš o potrebama drugih ljudi, to je put da ih zavoliš i dodješ do istinskog smirenja posle korekcije sopstvenog greha koji je projavljen u interakciji. Ovako u samoizolaciji, ti nisi smiren niti dobar hrišćanin samo si se izolovao od mogućih izvora uznemirenja i onemogućio tvoje grehove da se projave. Seči misli u kojima misliš o sebi – neguj misli u kojima misliš o drugima sa ljubavlju. Ogromna je važnost zajednice, u njoj se neguje ljubav i ljudi uče da budu svi za jedno, a ne skup individua.
Vas dvojica ste jedan drugom prilika da nadrastete svoje grehove i postanete bolji.
Ljudi koji se vole su bliski i mogu da stanu i u najmanji stan – oni koji se ne vole njihove gordosti toliko udaljavaju da im nebi bilo potaman ni u dvorcu.
Svako dobro od Gospoda vam želim obojici. Ljilja
