Dragi moji,
Zbog zdravstvenih problema koja je supruga imala doktor joj je preporučio strogo mirovanje kako bi mogli da formiramo porodicu, živimo sa roditeljima. Međutim situacija se komplikuje dolaskom naših rođaka privremeno kod nas dok ne reše stambeno pitanje. Otac je to podržao i insistirao na tome da svi budemo zajedno u kući. Nakon par meseci smo resili da se privremeno preselimo u iznajmljeni stan dok ne rešimo njen zdravstveni problem i bude u blagoslovenom stanju, što je otac shvatio kao teranje inata. Od kako smo presli održavao sam kontakt sa roditeljima, dolazio kod njih kad mi obaveze to dopuste, i zvao ih. Međutim otac se nekad svadjao sa mnom zbog našeg „izlaska“ zbog cega se ponekad nisam javljao na telefon zeleci da izbegnem to, a nekad govorio kako pati i place za mnom i da prestanem da budem tvrdoglav, na šta sam mu ja odgovarao da ću sigurno da se vratim kad ostvarim to zbog čega sam i izašao iz kuće, a to je da mi supruga bude u drugom stanju, jer i ja želim da budem roditelj. Supruga je na kraju zatrudnela i sve je u redu sa njom. Ali mi je otac nesrećnim slučajem stradao, a da nije ni saznao lepe vesti. Pa me zanima vaše mišljenje da li sam negde pogrešio jer me grize savest zbog toga što je patio da je umro „zeljan“ mene misleći da se nikada necu vratiti i što nisam stigao da mu kazem radosnu vest.
Немој гледати на то као на грешку.
Ти женидбом стичеш нову породицу која је сада на првом месту.
Све си добро направио. Веома зрео приступ. Браво.