Dragi brate Zoki, Ilija ti je dao dobar savet i ja mislim vrlo slično. Pokušaću da ti objasnim da bi na ispovest mogao da gledaš na pravi način.
Zamisli da sam ti ja majka, a ti dodjes pa mi kazes da pijes i drogiras se, a zaboravis da mi kazes da si jednom kad si bio pijan vredjao svog druga koji je prema tebi dobar. Šta ću ti ja kao majka koja te voli reći? Opraštam ti sine (jer te volim), nemoj to više da radiš, alkohol i droga te upropašćavaju, a mene boli što ti patiš, a mogao bi da budeš divan čovek.
Jedina ispravka na ono sto Ilija kaze, nije dovoljno da se ti kajes.
Na primer kajes se sto pijes i znas da nije dobro, ali dodju momenti kad kazes sebi da ne mozes bez alkohola (ili već bilo kog greha) i da je to jače od tebe, da ponekad moraš… onda ti ni ispovest ni kajanje ne vredi mnogo – ti i dalje piješ… vredjaš.. rob si greha, a ne slobodan čovek koji može da izabere da li će da pije ili ne.
Poenta je da se pokaješ – da ti se greh tvoj zgadi i da odlučiš da ga nikad više ne ponoviš.
Onda ćeš otići do svog druga izviniti mu se… u buduće ga nećeš vredjati.
Onda tvoja ispovest ima smisla i tvoja će majka biti srećna što ne piješ, ne drogiraš se, lepo se ponašaš prema ljudima… i ti ćeš biti srećan, živećeš slobodno i bez griže savesti u ljubavi sa bližnjima. I Bog će biti srećan jer si uspeo da ne budeš rob greha.
Nasuprot tome, možeš da ispovediš sve i da si pio, drogirao se, vredjao druga, a opet nastaviš isto – i majka oprosti jer te voli, a sve nadajući se da ćeš da prevazidješ svoje greške.
A ti opet po starom, pa joj opet ispričaš sve… Ali to ti ništa ne vredi.
Ispovest služi da se zagledaš u sebe i vidiš u čemu sve grešiš, da se onda ispovediš Bogu da se protiv greha nebi borio sam nego da bi ti i Bog u tome pomogao. Ali ako se ne potrudiš dovoljno da ni uz Božju pomoć pobediš greh onda ti ispovest ne vredi mnogo.
Ako prekineš da piješ, nije strašno što si zaboravio da ispovediš da si uvredio druga, jer ti si se greha rešio i postao bolji čovek.
Opet ako ponavljaš isti greh i posle ispovesti, ispovedi opet, nekad je borba protiv greha duga i teška, ali je važno od nje odustati i ako nisi u stanju da se potpuno oslobodiš greha da ga bar redje i manje intenzivno ponavljaš. Greh koji se više puta ponavlja je porok.
Nas je Bog stvorio da budemo slobodni i dao nam slobodnu volju da biramo izmedju dobra i zla.
Tako ja mogu da izaberem da li ću da zapalim cigaretu ili ne – slobodan sam.
Onog trenutka kad ja samo mislim o cigareti, ne mogu bez nje… ja više nisam slobodan – porobio me je greh pušenje i moram da popušim. Božja je volja da ne robujemo grehu i da svoju slobodnu volju koristimo tako što ćemo birati dobro, a ne zlo.
Iako pušaču izgleda da ne može bez duvanskog dima, to nije tačno – duvanski dim je štetan i ubija, a čovek je stvoren da uživa dišući čist vazduh.
Srećno i gledaj da se pokaješ i presečeš greh, a ne da se sekiraš da li si nešto preskočio na ispovesti.
Svako dobro. Ljilja
