Драга сестро,
не секирај се. Демони јесу ужасавајући, али су, суштински, немоћни. Јер их Бог задржава. У тој својој немоћи бес (зато се на србском и зову ,,бесови”, јер су њихова осећања извитоперена у хистеричну агресију) искаљују на људима тако што им раде одређене ствари које људима шкоде психички или метафизички. Посматрају нас и прилагођавају нам се. Тебе су вероватно решили ноћу добро да заплаше, па онда – што не би то понављали сваке ноћи? Ионако имају вишак слободног времена. Најпре се сети да те Бог чува и да ти је доделио једног анђела који те такође штити, па смо ми Срби, вазда паметнији, придодали и свеце у наше ,,гардисте”: Пресвету Богородицу, Крсну Славу, Црквену Славу, чуваркућу, имендан, итд. И шта сад може некоме неки сићушан ђаволак да уради – кад против себе има овакву плејаду ратника? Смешно је уопште и размишљати о томе. Ипак, не смемо бити лењи и очекивати да други раде све за нас, зато се морамо и ми наоружати свеоружјем Божијим, а то су, поред Светих Тајни: пост и молитва. За пост ће те можда изненадити, али ти већ постиш. Постоји више врста постова и твоја болест је једна од њих. Дакле: смируј се, слушај лекаре и чини све како ти кажу. Од тебе је то довољно. Ако ипак желиш више од тога, посаветуј се са неким ко се у то разуме. За такву врсту савета нисам компетентан, јер нити сам лекар, нити духовник. Што се молитава тиче, додај мало на јутарње и вечерње, посебно те пред спавање. Моли се Богу и свецима да те заштите од узнемиравања и предлажем ти да убациш и Исусову молитву у све то. Дакле, кад већ легнеш у кревет, полако, сконцентрисано и истински – целом душом и целим срцем – се моли Богу са ,,Господе Исусе Христе помилуј ме грешну” – док не заспиш. Ефекат ће после неког времена (минута, дана, недеља?) бити као да у соби пуној смрада ставиш гас-маску. Можда ће демони одступити од тебе, можда и неће, али видећеш како ће се ситуација драстично променити. Бог ће Сам одредити када ће потпуно да их отера, а ти се труди као да ће то бити у наредних 5 минута, а стрпљиво чекај избављење. И не заборави: Бог је већ победио, немаш разлога за бригање.
Што се твог оца тиче: дужна си да му указујеш поштовање као родитељу, осим у стварима у којима те одваја од Бога. Јер и Бог је наш родитељ и родитељ наших родитеља и предака, те Њему приличи ,,свака слава, част и поклоњење” – већма него људима. Моли се за свога оца са жаром, јер му је то потребно, пошто се он не моли за себе.
Нека ти Бог дарује вечно избављење, које јефтино плаћамо овде ситним непријатностима!
P.S. Батали комшинице, психијатре и остале лекаре који душу можда ни не признају – него ради све како ти је свештеник рекао (изузев поста, објасни му ситуацију), јер је ово његов домен, он је школу за ово учио и силу од Свевишњег добио и Он га је ту поставио баш због нас, да нам помаже и поучава нас шта да радимо. Питај га и како да појачаш молитве – свакако ће умети боље да ти каже од мене на интернет-Форуму. Али има овде доста паметне браће и сестара, па сачекај да те и они како посаветују.