Draga sestro Nevena
Ikone CELIVAMO iz nase potrebe da budemo celi, a covek je ceo samo kad je u zajednici sa Bogom. Preduslov za postojanje bilo koje zajednice je ljubav, bez nje zajednica ne postoji vec samo skup ili grupa dvoje ili vise bica.
POljubac treba da bude ono sto sledi POsle ljubavi, ide za ljubavlju.
Svako dodirivanje ikona (ustima ili rukom) koje proizilazi iz iskrene ljubavi prema Bogu i svecima samo je manifestacija postojanja te ljubavi i zelje covekove da bude u zajednici sa Bogom, deo celine, a ne odvojen od nje, sto je samo po sebi kazna i uvek vodi u neprijatnost.
Zato u srpskom jeziku postoje dve reci za istu radnju: CELIVATI i POLJUBITI, jer ni jedna od ove dve reci ne objasnjava u potpunosti radnju ljubljenja vec su za potpuno razumevanje ove radnje neophodne obe: nekog volimo i zelimo da ga poljubimo da bismo se osecali kao celina i bili blizi i radosniji zbog te povezanosti.
Ovde moramo razluciti sustinu od forme.
Cak i oni koji izbegavaju da celivaju ikone jer se plase zaraze pa ih samo pomiluju ili ih ne dodiruju, a u srcu svome imaju ljubav prema Bogu i radost zbog ulaska u crkvu Bogu su mili jer Bog vidi ljubav u njihovom srcu. Dodirivanje ikona nikako nije greh (osim ako ih ne ostecuje), ali ni obaveza.
Oni pak koji u sebi nemaju ljubav ka Bogu vec racunaju da ce se klanjanjem i celivanjem ikona dodvoriti Gospodu i zadobiti carstvo nebesko tako sto ispunjavaju formu i upraznjavaju ritual imaju pogresnu racunicu i uzalud se trude.
Voli bliznje svoje, voli Boga, ako imas potrebu celivaj pa i pomazi ikone ako ta zelja proizilazi iz ljubavi koja te ispunjava dok stojis pred njima i ne brini sto to radis niti isteruj sa drugima sta je pravilno a sta ne (vise ko je u pravu a ko nije).
Evo i reci svestenika o tome
Svako dobro ti zelim. Ljilja
