› Форуми › ГЛАВНИ ФОРУМ › Pravila ponasanja pred ikonama u crkvi › Одговор на: Pravila ponasanja pred ikonama u crkvi
Дакле, она своје иконе у кући никад не узима у руке да обрише од прашине? Мислим, неко их је морао поставити ту где се налазе, а уз то се износе различите иконе сваког дана у зависности од празника. Стварно људи требају мало да укључе главе понекад…
Оно што не сме чинити је либерално љубити и додиривати иконе, да не бисмо како непримереним покретима наружили изображења Господа и светаца који су на њима насликани – и то је то. Или да их не бисмо како оборили или оштетили (не дирати прљавим, масним рукама и томе слично), јер то су ипак слике и боје и глазуре на њима нису неуништиве. Понекад висеће иконе могу бити на старим или лошим суспензијама, па их можемо чак и малим додирима нехотице срушити, тако да се њих заиста не треба дотицати, ако нисмо сасвим сигурни да су чврсто окачене. Претпостављам да заиста постоје нека правила и да су ту из безбедоносних разлога. Као што се руке прекрсте преко груди током причешћивања, јер се десило да људи гурајући се закаче путир или свештеника.
Опет, сваки свештеник је и редитељ у својој цркви, тако да питајте свог пароха шта мисли о томе. Јер тако увек треба радити, ако смо у недоумици. А грех није никакав, одмах да Вам кажем, и, кад сам већ оволико претенциозан у давању одговора – преузимам и потпуну духовну одговорност. Мислим, имамо у Светом Писму сцене у којима свети цар Давид и његови побуњеници изгладнели узимају хлебове предложења из Храма да једу, апостоли тржу класје суботом (мада то није никакав преступ био), свети апостол Павле једе свињетину да не би како ражалостио своју паству у Европи, незнабошци долазе у православне цркве да добију исцељења (и добијају их, иако су иноверци) – а ми данас у ХХI веку разматрамо да ли је у реду да пипнемо комад дрвета или не…
Не осуђујем ту сестру, јер сам свестан да је то учинила из ревности, а не обести. Можда је такви ,,преступи“ саблажњавају, не знам. Свако од нас је и даље више или мање дете у одређеним стварима и потребна су нам та нека ситна и крупна правила да нас чувају од штете. Али исто тако постоје и деца од две године којима можете дати кројачке маказе у руке и деца од десет за које су и тупе маказице изазов.
Извините за оволики одговор на толицну ситницу…