Draga sestro Slobodanka, jako mi je zao – pisem ti da ti pruzim reci podrske i utehe. Trudi se da sto manje razmisljas jer su te trenitno izbacili iz sina. Mnoge stvari ce se stediti, jedna po jedna. Ne razmisljaj sto ti se to dogadja. Zbog pohlepe svet je bas izbacen iz ravnoteze, ljudi su u strahu i nesigurnosti i spremni da budu surovi. Bidi svesna da si u Nemackoj i da cete moci da imate za kiriju i hranu od socijale – zato ne panici. Ako nije tajna u kom gradu zivis? Poslacu ti kontakt dobrog HR-a da nadjes posao makar neki slabije placen. Deca su ti velika i takodje mogu svasta da rade – to ce biti bolje za njih a mozda i za vas medjusobni odnos. Ako ne uspeju u Nemackoj u Srbiji za pristupacnu skolarinu mogu da zavrse dobar faks pa master u Nemackoj. Postoje kvote za decu koja se vracaju u Srbiju i ona su prakticno privilegovana… probaj da puno setas, da budes napolju i da uvece lezes bas umorna, bolje ces spavati i funkcionisati. Probaj da gledas drvece, nebo… i budes svesna sta vidis umesto da samo razmisljas o svojoj muci i ne bides svesna niceg oko sebe. I ne zaboravi – ne osecaj krivicu, teglis godinama i imas pravo na neki neproduktivan period, pogotovo kad nisi kriva sto te je zadesio. Bog te nije odbacio ako se ne predas ocajanju poslace ti resenje i izlaz, neku priliku kroz kontakt sa ljudima… ali ako budes zaslepljena svojom mukom neces moci da ih uocis. Veliki pozdrav. Ljilja
