Бог ти помогао драги брате,
нисам свештеник, али толико знам. Бог не гледа на обичаје и ритуале, но у људска срца. Пре исповести потребно је да се човек покаје, што значи да чврсто реши да неће више падати у тај грех. Онима који су се правилно покајали то успе, они који нису често падају поново. Наше грешности се свакако нећемо ослободити, јер је то процес у коме се мора бесконачно ићи док се не стигне до Бога, јединог безгрешног, што не уме баш свако. Елем, потребно је да човек искрено зажали због својих недела, да реши да промени живот и да у смирењу замоли Бога и ближње за опроштај. Такво покајање и такву исповест Бог прима и ,,брише“ нам тај грех. Уколико неко не жели да призна своје грехе или није побожан – не може добити опроштај, јер га ни не тражи. Такав личи на човека који је са цесте сишао у блатњаву мочвару и тврди да иде правим путом. (Грех, на старослов. ,,огрех“ – силажење са правог пута.) Може ли стићи тамо куда је наумио? Тешко, ако се не поврати на праву стазу. Такве људе можемо само саветовати и молити се Богу да им омекша нарав, али све остало је на њима.
Тако да ,,брисање“ грехова зависи искључиво од нас самих. Бог ,,стоји на вратима и куца“ – опростиће и помоћи ће – али само ако му отворимо.
