,,Recimo strah od ponizenja jeli to potajna gordost?“
Зависи какво понижење је у питању. Ако се плашиш да ти се неко наруга и љутиш се – то је гордост, т.ј. предворје гордости: сујета. Ако се плашиш да не сагрешиш и не наружиш и нарушиш своје достојанство од Бога ти дато – то је спасоносно.
Укратко, ако мислиш да си бољи него што заиста јеси – горд си. А Бог често воли да пусти друге људе да нам се ругају да бисмо се мало тргли из самозаљубљености. Што не значи да су ругачи увек у праву. Ал’ третирај их, пре свега, као људе, а не кабадахије, без обзира какви су.
,,mozda si donekle upravu jer misli da sam sve pokusao?“
Нажалост, ниси брате. Ниси покушао да будеш смирен. А то је главно што ти треба. Да себи кажеш: ,,Имам проблем, уз Божију помоћ ћемо га решити.“ И онда се препустиш у Божије руке. Имао сам такве ситуације да верујем да нема 5 људи у Србији којима се то десило. И сваки пут сам био немоћан да било шта променим. Али: стрпљење, смирење, молитва, нада (поверење) у Бога – и наизглед немогуће се остварило сваки пут. Бог је слао људе на мој пут, способне да реше те ствари. Био сам стрпљив, често трпео ужасне критике и нападе најрођенијих. Ништа се није преко ноћи мењало, као што су ти људи хтели и као што би ти волео. И онда: ,,Шта ,,Бог“? Да није било тога и тога човека или те и те ситуације – не би ти ништа успело!“ Али не схватају да је управо захваљујући Богу ,,било тога и тога човека“ и ,,те и те ситуације“.
Божија је воља, драги брате, да се ти излечиш. Твоје је да му са смирењем одговориш на пружену руку са: ,,Хајдемо.“ То ти је једини пут. За све добро у животу. Све друго је само бесциљно тумарање и ударање у невидљиве зидове.
mozda nisam ,mozda jesam smaram,ali ceo moj zivot je bio u grcu ,nesigurnosti u sebe ne samo za devojke i za posao ,i za voznju automobila