› Форуми › ГЛАВНИ ФОРУМ › pomoc savet › Одговор на: pomoc savet
Стари Грци су добро дефинисали разлику између храбрости и неустрашивости, т.ј. између врлине и онога што само личи на врлину, а уствари је оно што би смо ми хришћани данас означили као страст или безумље. Наиме, храбар човек је онај који је свестан опасности и могућих последица, можда и осећа страх због тога, али наставља даље, трудећи се и надајући се да ће све добро проћи. Безуман, пак, онај који улеће у сваку опасност непромишљено, срља, смеје се потенцијалним последицама. Ове последње су сматрали ништаријама, презирали су их, макар имали врхунске резултате. Тим пре ако су угрожавали и друге, н. пр. у биткама.
Хришћанин, опет, своју снагу вуче од Бога. Или, прецизније, свестан је да све од Бога зависи: ,,Без мене не можете чинити ништа.“ Зато је хришћанин надмашио и античке људе, јер је на своју врлину додао и смирење.
У томе је штос брате. Ако сматраш да ти треба више неке врлине, учи се њој од врлинских људи, а не од кабадахија који само изгледају тако.
Христос се молио да га ,,мимоиђе чаша“ јер ничега ужаснијег нема за онога који јесте Живот, са великим ,,Ж“, од – смрти. Али, пошто није било другог начина, са смирењем и кроткошћу, а највише са љубављу према људима, прихватио је своја страдања. Ето и божанске дефиниције храбрости, још узвишеније од оних претходних, на делу! Без љубави све нам је безвезе, па и врлине.