Помаже Бог!
Детаљна исповест – да, али само у смислу свих грехова. Али – на пример – ако је грех нека врста блуда, није ни потребно ни пожељно описивати „фине“ детаље – довољно је навести суштину.
Моје је искуство да свештеници немају стрпљења да им се сваки и најситнији грех наводи. Они то и кажу. Када сам, пре две године, схватио да има још мноштво „мањих“ и заборављених грехова из моје прошлости (пре крштења) и хтео да их исповедим, свештеник је рекао да не треба да то радим, јер – између осталог – свест да смо исповедили „баш све“ грехове лако код нас ствара неку врсту гордости да смо сада „чисти“.
При томе тај свештеник није баш „било који“, него један од цењенијих у мом граду.
Суштина, како је ја схватам, јесте да се исповеда све оно што осећамо да нас одваја од Господа и Његове љубави, а да више водимо рачуна о чишћењу страсти, тј. страдалних навика, јер оне су извор и узрок чињења греха, преко њих нас нечисте силе лако обарају.
Свако добро од Господа!
