Драги брате у Христу,
познавање наше вере спречава нас да се саблазнимо или дозволимо да саблазан дође од неког, („А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску.“ – Мат.,18,6), тако да су поменути муслимани у покушају да те саблазне и да се наругају твојој (нашој, православној) вери (јер не познају сопствену веру, а суде о туђој), изрекли о себи ко су, шта су и какви су.
Конкретно, на Светој Гори, у руском манастиру Св. Пантелејмона, међу осталим моштима налази се и глава светитељева, коју је руској братији поклонио Св. Сава Србски и ту главу сам целивао, као и друге мошти.
Да ли је снимак подвала? О томе не треба бринути, јер ако је снимак аутентичан, једноставно за нас то представља нормални чин поштовања светих моштију, а ако ли није, зашто би ико размишљао о неким глупим августима који покушавају да праве представу.
С друге стране, нико од православних верника не анализира дешавања током муслиманског хаџилука у Меки, нити се изругује њиховим веровањима. То остављамо њима самима.
Христос посреди нас,
Ранђел Михајловић
Da razumijem, i jos uvijek mnogo radim na tome da naucim sto vise o svojoj vjeri. Ali iskren prema sebi i vama, moram priznati na zalost da je meni to malo cudno sto rade, i meni je toliko koliko to i prihvatljivo, ali mislim da ce takvi snimci i postupci da sablazne nehriscane a muslimane jos vise da udalje od vjere. Jer tu jedan svestenik nosi ljudsku lobanju a drugi je celivaju, i prizor jeste malo cudan. Oprostite molim vas, nije mi zelja da nekoga uvrijedim ali to je moj neki stav i rado bih saslusao i druge
Разумљиво је да делује мало необично целивати тело мртвог човека, али се то пре свега чини из љубави и поштовања према датом свецу – који је само телом умро, а душом је на Небесима. Тако да кад љубимо руку н. пр. неког преподобног епископа, руку којом је благосиљао цео свет, можда чак и неког од наших директних предака, то чинимо са свешћу да није умро, него да је жив и наследио је вечни живот. И да Духом Светим осећа тај пољубац баш као да је жив међу нама. А, ако хоћеш право, када љубимо друге у образ, усне или главу – ми их љубимо ни мање, ни више, него у лобању, само има и мало других ткива између. Тако да се не оптерећуј трицама.
Брате љубљени, када нехришћани, међу њима и муслимани, неће у Бога да поверују, а чују, неки пут и сами гледају у чудеса која се пред њима збивају – шта ми ту можемо да урадимо за њих? Ако их сам Бог чудима не може обратити, ми пуким речима и обичајима нећемо сигурно. Макар и на глави дубили. Покажи ти њима, брате, на делу шта је врлински живот хришћански, пун незлобивости, милостиње и смерности, и да се угађање Богу не своди на то до колико сати се пости, а од колико сати се крка, па ћеш да видиш како ће да промене песму. Неки се, можда, и заинтересују.
Човек може бити имун на све, осим на Љубав. Када се са њом сусретне, нико не остаје равнодушан.
