Бог Вам помогао!
Што не би било исправно? Монаси се баш по томе доста разликују од нас, што минимално спавају, да би се ноћу молили. Вечерње молитве се читају пре спавања, а јутарње после спавања. Но, има нас разних. Неки људи раде ноћу, па ујутру лежу да спавају, они зато читају јутарње молитве када се врате кући, пре спавања (иако се у њима, између осталог, захваљујемо Богу што нас је ,,и овог јутра подигао из постеље”). Неки људи не могу да стигну ујутру због обавеза, па читају и једне и друге увече пред спавање. Ја бих се раније понекад и успавао, па бих јутарње правило савршавао делимично код куће, делимично у аутобусу, у себи. Највише смисла има читати вечерње директно пре одласка у кревет, а јутарње одмах по буђењу, време између испунити неким другим молитвама, псалмима, и др. али није то суштина. Суштина је, као што знате, благодарност. Ако са таквим настројењем штогод и погрешите – не секирајте се, Бог ће Вас већ на свој начин усмерити како треба.