Драги брате,
нека се смеју.
Боље и не умеју.
Када сам пре много година узео да читам Куран услед неке (жучне) препирке са једним муслиманом, пошто је исти инсистирао да је њихова књига идентична Тори, да никаквих разлика ту нема и да ми хришћани јеврејске књиге намерно погрешно тумачимо, само у другој сури, ,,Крави“, нашао сам преко 120 непремостивих разлика, а једно 4-5 противречности самом Курану. Ту сам стао, нисам имао живаца да читам даље. Не познају они своју веру добро, још мање нашу, те се не узбуђуј превише. Какав им је проповедник, таква им је и вера.
Што се упитног снимка тиче, не можемо оценити да ли је подвала у питању, јер га нисмо видели. Али целивање моштију је најнормалнија ствар, то видим да и сам знаш. У неким манастирима монаси чувају лобање братије од којих су неке обичне, а неке пожутеле, неке се делимично, неке сасвим, а неке и нимало претвориле у мошти. Неке и потамне, нажалост. То не раде јер су сишли с ума, већ да би себе и ходочаснике подсећали на оно што нас све чека – телесна смрт и суд Божији, а све што смо стекли на земљи, па чак и тела (која су од земље), остају другима да располажу њима.
А муслимани, опет, не видим да се смеју и радују када Бог кроз мошти светаца чини таква чудеса да се богаљи исцељују, слепи прогледавају, глуви прочују, неми проговарају, па чак и мртви васкрсавају. Напротив, разбесне се, па макар се та милост указала и на самим муслиманима (св. владика Василије Острошки је добар пример). То нам добро показује од каквог су духа. Обазрив буди са таквим пријатељима, који се Христу ругају. Што више будеш на Христа личио, и тебе ће као њега третирати. Мада се некад и обрнуто деси, али то је велика реткост.