Бог нам добро дао!
Брате Предраже, твоје речи доживљавам као несхватање појмова: „Ако је Господ Апсолутно Добро, а Сатана апсолутно зло онда је и Господ Апсолутно Знање, а онда је стога Сатана апсолутно незнање, која су то знања која потичу од апсолутног незнања.“
Ово су сувише поједностављени појмови и односи између њих, па зато – рекао бих – и погрешни. У нашој Цркви треба водити рачуна о свакој речи, а не само набацивати их по првој (најчешће површној) мисли. Опрости, ово говорим озбиљно, а не са жељом да унизим.
Дакле, зашто кажеш: „онда је стога Сатана апсолутно незнање“?
То је потпуно неадекватна аналогија супротностима „Добро – зло“. Реч „знање“ је истовремено и „познавање“, „поседовање информација о нечему“, „гледање“, „сагледавање“,…
За Сатану не можемо никако рећи да је он „апсолутно незнање“ – то је просто бесмислено (шта би уопште било „апсолутно незнање“? – једино потпуно непостојање ичега што би се могло сазнавати?). Сатана је биће ангелског рода, а то значи са мноштвом способности и знања чак и после пада. Он поседује многа знања (независно од тога како се могу применити!), и свакодневно их умножава, ратујући против Божијих дела – људских бића.
Разлика је, као што су неки навели, у сврси и примени знања. Сатана, као отац лажи, искривљује знања када их намеће (и подмеће) људима, а све у сврху чињења зла (мада у почетку то не мора тако да изгледа).
Постоје изрази који показују разлике плодова: геније = плодоносан, евгеније = добро-плодоносан, какогеније = зло-плодоносан. Значи – и добро биће и зло биће дају своје плодове, али је квалитет и сврха плода другачија. Тако је и са знањем.
Брате Бодине, опрезно са сагледавањем Божије воље и укалупљивањем исте у наше појмовне оквире! Ваља прочитати више пута сјајну по(р)уку драгог нам брата Милете.
Свако добро!
Милорад