Draga sestro Slobodanka, eto i mene su pre 2 godine pritisli silni problemi za koje mi se cinilo da prevazilaze moju snagu, plus i osecaj nepravde, uz to i muz poceo da brlja i stavio me u poziciju da ne smem da pogresim na poslu jer finansiranje skolovanja dece zavisi od mene. Legnem tako uvece i placem, pritisnuo teret a pomoci niodkuda. Muka se natopila suzama pa postala jos teza, cinilo mi se da su moji problemi najveci na svetu. A onda kazem sebi, milioni migranata su sad napolju na hladnom sa decom – Ljiljo izgleda da si malo preterala. Dobijem i visok pritisak i odem popodne privatno kod doktora da posao ne trpi. Htela sam da mu se pozalim i na moje probleme, muza, pritisak, ali ga prvo pitam kako mu je zena (mojih godina, operisana od tumora na mozgu). On mi kaze, nije dobro, ima los kvalitet zivota. On radi od jutra do sutra da joj plati operaciju u Svajcarskoj, skoluje decu, plati negovateljicu za staru majku. Bese me sramota sto sam htela da se zalim na moje probleme i moj teret njemu koji je strasan teret natovario na sebe i koji svaki dan gleda zenu koja ima PROBLEM, a ne moze da joj pomogne. Rekoh mu da pozdravi zenu. Taj susret me je otreznio vise nego sto bi mogla 3 psihijatra za 3 godine. Ne zelim da umanjim tvoje probleme, jer svakom je svoja muka najteza, ali istina je da nam u zivotu nista, cak ni zdravlje nije zagarantovano i da to sto svoj zivot poredimo sa nasim ocekivanjima i uspesnijima od sebe potpuno pogresno, vodi nas u patnju i nesvesnost o tome sta sve imamo. Kljucna je stvar ovo razumeti i postati istinski zahvalan Bogu u srcu ne na recima. Eto ti, zatrudnela si sa 35, imas decu i muza, sigurnu starost koju pruza Nemacka… Veruj mi da znam kako je kad gledas muza koji bleji dok ti pucas, ali da on radi zaradio bi 1000 evra, a tebi verovatno toliko odbijaju od poreza jer ga izdrzavas. Pitanje da li vam se uopste isplati da on radi, a ovako je u kuci i mozes ga ukljuciti u jos neke poslove. Kazes volela bi da nestane. A kad bi ti se zelja ostvarila tvoja deca nebi mogla nikog da pozovu da ti se nesto desi, ostala bi potpuno sama, jos nesigurnija i sa dodatnim poslicima koje on radi. Ako uvidis njegov znacaj daj mu do znanja da je bitan. Ona recenica „moji roditelji su ga prihvatili“ mi zvuci kao uprkos tome sto on ne zasluzuje da bude prihvacen, ne vredi (mozda nema faks ili sl.). Mislim da u glavi imas set predrasuda koje te frustriraju i da si zbog toga u depresiji 30 godina. Treba da razotkrijes svoje pogresne poglede i promenis ih – depresija nije bolest vec poremecen nivo neurotransmitera koji ti odrzavas takvim svojim mislima. Svoje pogreske ces najbolje da shvatis ako gledas sebe muzevljevim ocima, a deca ce ti verovatno i reci sta im kod tebe smeta. Kad uocis gresku ispovedi… pa pricesce. Doziveces kao da si bila naglavacke i da te Bog stavio na noge pa ti sad sve izgleda normalno, staces na noge i izgraditi odnose ljubavi i svoj duhovni mir. Istrazivanja pokazuju paradoks da su stariji ljudi srecniji, bas ti je vreme za to: nema ambicija, planova, mogucih dostignuca, svaki zrak sunca i novi dan su premija i treba se ispuniti radoscu jer ih ima sve manje – zato su srecni jer su rasteretili sebe tereta gluposti. Slobodanka oslobodi se i ti. Bog ti dao svako dobro. Ljilja
