Бог ти помогао, драга сестро!
Мислим да су сви одговори били на питање за светог Павла, тако да бих додао за првобитни грех.
У јабуци, смокви или каквом год плоду тог дрвета да је реч, није било никаквог знања, нити је оно симбол знања. Наши прародитељи били су од стварања нешто попут деце: незлобиви, незлопамтљиви – укратко: добри, послушни Богу и у јединству са Њим. Када су допустили Сатани да у њих посеје семе гордости, т.ј. сујете, пожелели су и они да буду као Бог, можда не баш као пали анђео да Га замене, али свакако да се изједначе са Њим. Слично као јогунаста деца према родитељима. До тада су Адам и Ева знали и осећали само добро, од тог тренутка су познали и зло, које води у духовну смрт. И хајде то што су се спустили на ниво животиња (донекле можда мало и испод, јер су оне увек Богу послушне), па се постидели своје голотиње (т.ј. Благодат се повукла и ум је почео да им се бави приземним мислима) и томе слично, него што су се врлине у њима извитопериле у сушту супротност. Некада храбри, одлучни и пожртвовани Адаам, који је своју жену волео више од себе самог, можда и више од Бога – сада на Божије питање ,,зашто” одговара са ,,упропастила ме је жена… коју си ми ТИ дао”. А, опет, као што је брат Предраг примето: питање је колико су њих двоје заиста пре тога имали свест о добру или су им њихова добра дела дотад више била природне реакције? Тако су, истовремено, од Бога научили и шта је то покајање. Зато је то Дрво познања добра и зла, не Дрво знања или сазнања. ,,Познати-познање” означава да је неко нешто сазнао, примио у себе и учинио га потпуно својим – сјединио се са тим. Зато касније ,,Адам позна жену своју” – т.ј. сјединио се са њом (овде се мисли конкретно на физичко сједињење). То што су Адам и Ева примили у себе преноси се духовним генима и на нас и то је тај ,,првородни грех”. Зато што се нови људи не рађају толико из љубави, колико из страсти родитеља. Једина особа рођена без тог греха је Исус Христ и Он нас је својом жртвом на нама неразумљив начин искупио.
За друго питање бих само допунио да искључиво ,,празно” знање надима. (Ис)празно знање не мора бити безначајно, н.пр. шта су црне рупе, колико врста скакаваца и мрава постоји, колика је дубина Пацифика – често може то управо бити знање о Богу. Ако то знање пуни наш балон сујете, онда је управо као и ваздух – празно. Јер прво сазнање о Богу је, као што је већ речено изнад – смирење. Све што није назидано на том ,,гвозденом темељу”, како га св. владика Николај назива у ,,Рајској пирамиди” – нема супстанцу и срушиће се.
Како делати, међутим, кад имамо више знања од некога другога? Вероватно са снисхођењем. Зависи од ситуације, односно од важности примене тог знања. Сада се налазим у тиму у коме имам неупоредиво више знања од свих осталих, плод вишедеценијског учења поткрепљеног искуством – далеко од тога да знам све, али знам много – и појави се ситуација у којој се тражи човек за позицију да обучава чланове тима шта треба да раде. Пријавим се, не будем чак ни разматран. Образложено тиме што ,,не умем да контролишем, т.ј. да терам људе да вежбају”. Ваљда немам довољно харизме, шта ли… Укратко, о томе одлучују људи који такође имају мало знања и последица је да од нас петорице изабран буде управо онај са најскромнијим знањем. Притом сам 100% сигуран да ту нема никакве малициозности од стране комисије или изабраног – просто не разумеју шта се тражи на функцији, јер имају искуство без знања. И како се поставити сада? Смирењем. Бог зна зашто је ово био добар избор и за тим и за изабраног и за мене. Што би рекао Жељко Бебек у песми: ,,Јер ово је мојих пет минута, а пред тобом стоји живот цијели.” Стицање знања без примене јесте грех, али Бог најбоље зна кад, шта, како и колико. Упознао сам неколико људи који се жестоко горде титулама и испразним почастима, према бољима од себе они су неприродно сервилни, према слабијима изузетно окрутни, нарочито према својим женама и деци. Још ако су жене способније од њих – онда је трипут гора ситуација. У свему треба имати меру. Тај исти апостол Павле каже: ,,Шта ли имаш да ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио?” Сваки таленат, т.ј. способност за учење је од Бога, зато не треба да се понашамо као да смо нешто велико, нити, пак, да оклевамо са применом истих када се потреба укаже. Све филтрирано кроз смирење.