Драга сестро Слободанка,
гледао сам баш скоро на Јутјубу аудио запис са предавања једног оца јеромонаха из Аустралије (Грка пореклом) о браку, припреми за брак, неким брачним нормама и уопште свим питањима везаним за брак која имају и млади и стари. (Нисам запамтио како се снимак зове, а не могу да га нађем у ,,историји рада”.) Између осталог, отац се дотакао и теме ко је спреман за брак, ко за монаштво, а ко није ни за једно, ни за друго. Ко се није отарасио сувишног пртљага лоших навика, уноси их у брак и онда тешко његовом брачном другу! Мислим да се то десило и сестри Невени и теби, с тим да њен муж злоупотребљава свој статус глава породице, а твој, потпуно супротно – одбацује га. Рекао бих да га је захватила лењост. Тим пре је лоше што то траје годинама. Чамотиња је једна огромна рупа пуна живог песка у коју се, за разлику од већине других грехова, непрестано тоне. Што човек дубље потоне – теже му је после да изађе. Но, Богу хвала – није немогуће. Рецепт за лечење овога је прост: приморавање себе на молитву, рад, итд., уствари, на све. Али полако. Од лењог човека постати одједном вредним је теже него особи од 200кг да престигне олимпијског спринтера. Мора у себи поново да разгори жељу за делањем. Овде можеш да му помогнеш тако што ћеш га прво молити да ти повремено помаже у неким кућним пословима или шта год да ти треба, али пази и да не претераш са количином рада. Он је духовно оболео, ваља га благо лечити, не одмах на операциони сто. Запињаће повремено, неће ићи глатко, док се не навикне на константан рад. Теби ће овде требати стрпљење. Уствари, за све треба стрпљење, без тога ништа. Видећеш и сама већ шта и како временом.
Како вас деца презиру, а воле? Не разумем. Желиш ли да кажеш да вас не слушају ништа, т.ј. не поштују? То је сасвим логично, јер сте их научили да не морају. То се не учи силом, него љубављу, одн. провођењем времена заједно. Мајка ради по цео дан, отац игнорише – какав бисте однос хтели да имају према вама? Факултети и школовање не воде у Царство Небеско – то није приоритет, ту се ваша улога родитеља не завршава. Једино, уствари, што бих рекао да родитељи морају да ураде да би били добри родитељи, је да науче децу Божијем моралу и да их науче (т.ј. да им створе навику) да поштују и воле друге људе. Ако сте то урадили, онда се не секирај много за њих. Имају главно шта им треба.
Не знам где живите, али ђаво је зграбио омладину широм ,,цивилизованог” Запада, коме смо се и ми прилепили током ХХ века. Породица се разара, створена је нова социјална класа ,,младог човека” кога друштво учи да треба да буде индивидуа (преведено на србски: саможив) и да не поштује никога и ништа – јер ОН зна шта му треба, ОН је себи Бог. Овде у Србији сам радио са пуно момака од 20-25 година и огроман број не говори ,,отац”, ,,мајка”, па ни ,,ћале”, ,,кева”, него их зове директно по имену и разговара са њима као да су им другари из разреда. Толико их и поштује, т.ј. не поштује их уопште. Туђе године и искуство ,,не зарезују” нимало. Како да им буде вредно нешто што сами нису искусили, а нико их није научио да томе треба стремити? Тако да се немојте претерано саблажњавати ако се деси да вам ,,саспу у лице” шта мисле, без икаквог обзира према вама и вашим осећањима. Што не значи да такав однос треба да трпите. Не заборавите шта се десило са вашим пријатељима: изгубили сте контакт. Родитељи, ипак, морају да буду на вишем степену односа. Мудрости овде много треба.
Но, доста философије.
Најгора ствар овде је ваш брачни однос. Један супружник је потпуно незаинтересован, други би да овог првог уопште и нема. Искреност је једна од најбитнијих ствари, али не мора се баш све рећи, а, ако и мора – може то и мало нежније. Нећу да звучим патетично, или да задирем у вашу интиму, али – загрлите ли се понекад? Седнеш ли мужу у крило и питаш ли га какав му је био дан? Нек’ је дрндао игрице или читао вести 8 сати – ал’ заинтересуј се мало за њега и шта је радио. Мислиш ли да он не схвата да није адекватан муж? И њему је вероватно тешко, само не бежи у муку и растројеност као ти, него у самозаборав. Време је да обоје схватите да, поред Бога, заиста имате само још једно друго. Разговарајте и о нечему другом, не о рачунима и величини фрижидера. Уствари, заборавите на све то – макар по 5 минута дневно. Пет ће, временом, прерасти у 10, 10 у 20, 20 у сат, сат – у цео живот. Јер наш основни циљ је вечност, а остало је све споредно. Е, а ако немате снаге за ово, посебно он, јер лењост хоће да створи и мрзовољу, мрзовоља ,,надрндано” понашање, а ви се само ћутке загрлите. Ако не можете ни то – онда само седите једно поред другог. Мислим: ви знате боље од нас и од 100 духовника какав је ваш однос и како да га продубите. Битно је само да изнова почнете да се навикавате једно на друго, пошто сте се одвикли. Каменац и масне наслаге око срца се топе искључиво љубављу и не заваравајте се да ће вам било какве ,,терапије” поправити и оснажити брак. Или је остала потиснута жеља у вама, или није – и ту нема шта ко да вас учи – нарочито не лекари поникли у дубоко шизофреним друштвима – Бог ће вас Сам инспирисати на дејство. Јер Бог је Љубав.
,,Засвирај, и за појас задени”, каже наш народ. Не волим да делим савете старијима од себе, нарочито овог типа – ал’ се надам да има овде и нечега што би вам могло користити. Нисам духовник, нити много искусан човек. Ако је шта добро речено – од Бога је.
Само храбро, са надом у Бога.