Помаже ти Бог, сестро Слободанка!
Јављам се највише да бих ти дао људску подршку „на даљину“, а делимично и молитвену (колико моја молитва вреди пред Господом). Како ја видим ствар, најмање би ти сада вредело цитирање Светог Писма и уобичајене поуке Отаца које сви знамо да наведемо када су други у питању (нека опрости брат Предраг!), препуни смо њих, а празни њиховог испуњења у животу.
Предуго то траје, ти то све гледаш и ћутиш, вероватно и из својих личних страхова и нереалног сагледавања ствари. Оно што долази на крају (ако није већ пре дошло) треба да буде окренуто Богу. Ја бих окренуо „ћурак наопако“, макар се сви око мене изненадили. Ко не чује твој вапај, тај ти и није близак, колико год да је твоја крв (имамо то скоро сви у својој породици). Спасавај душу на што бољи начин, макар ти се то учинило себично. Јер, ако успеш да нађеш стварни мир у томе што јеси и где јеси (а при томе не осуђујући блиске/неблиске), десиће се промене и око тебе. То ја верујем.
Опрости на овој смелости, нека ова година која управо почиње буде и за тебе Велика Година Божије Милости.
