Христос се роди драги брате!
Брат Петар ти је лепо одговорио … ја бих само да додам да епитимија углавном значи одлучење од светог причешћа за одређено време уз одређено правило. Да ли је то твоје правило део епитимије зависи од тога да ли ти је свештеник рекао да се не причешћујеш док ти не благослови или не. У сваком случају, то што ти је дао је лек за болест (греховну навику или страст) коју носиш.
Када сам ја, благословом Божијим, нашао духовника, после прве исповести сам “попио” годину дана епитимије… али нисам добио посебно правило … колико се сећам … било је давно. Значи може и овако и онако. Са правилом или без.
Поновљени грех не квари епитимију него тражи нову исповест… и може само да је продужи. Важно је рећи да се на исповест иде са настројењем да се тај грех никад више не понови. Због пале природе човеку је тешко да се уздржи од навике којој робује али мора постојати искрена жеља и ватрена молитва Христу да прекрати наше робовање. Јако је опасно када човек исповеди грех знајући , или боље, планирајући да га понови. Свештеник се може слагати али Бог не. Да будем јаснији … ми сви знамо да су мале шансе да грех не поновимо и то је нормално … али опасно је кад уживамо у греху и не желимо да се избавимо него се исповедамо само зато што мислимо да нас свештеник разрешном молитвом чисти од учињеног греха па онда можемо поново.
Ти се, брате, бориш са својом муком и док год је тако на правом си путу. Бори се, и када Богу буде угодно а теби на спасење, благодаћу Својом избавиће те од беде.
Што рече Петар… о свему овоме причај са својим свештеником. Сама чињеница да ти је дао то мало правило сведочи да му је стало до спасења твоје душе … радуј се … јер је то, нажалост, ретко искуство данас … исповест се пречесто своди на разрешну молитву… и то је то.
Свако ти добро од Богомладенца Христа желим,
Иво