Бог ти добро дао, Милоше!
Драго ми је да си ово питао јер видим да желиш да не будеш грешан пред Господом ни на несвесном плану.
Добре си савете добио, ово је мој мали додатак, из личног искуства, у и са Господом.
Молитва коју помињеш, макар била и само попут фрагмента молитве коју исповедамо пред причешће, јесте камен темељац. (Мислим посебно на овај део те молитве: “Стога Ти се молим: помилуј ме, и опрости ми сагрешења моја хотимична и нехотимична, учињена речју и делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим тајнама Твојим на отпуштање грехова и на живот вечни.”)
На овај молитвени “темељ” би можда могао да додаш “цигле у зидовима”, једну по једну, свакодневним кратким (и временом све дужим) читањима Светих Писама. Јер, “вера потиче од проповеди а проповед бива Христовом речју”.
Верујем да ће чак и несвесни греси нестати а да можда ти то нећеш ни приметити, осим што ћеш бити некако … смиренији и радоснији, а у истим (или сличним) околностима живљења. И ни сам не знајући зашто, изговраћеш “слава Богу за све” чешће него што то и сада чиниш.
Не замери, Молоше, ако сам написао нешто што већ знаш или чиниш!