Бог помогао, сестро!
Браћа Иво и Милета су, по мом мишљењу, рекли све што је у овом тренутку потребно и корисно за тебе, сестро Данице, из правила и пребогатог искуства Цркве.
Ја само реченицу-две о мени самом и мојим проблемима у вези исповести:
Као и већина (обичних) људи, за неке грехове ми је требало и по три одласка на исповест да бих коначно “откачио” и изрекао шта сам учинио – углавном сам околишио и изрицао оне “мање” промашаје. Тек када сам схватио да је исповест једини начин, место и време где могу да се у тренутку ослободим своје тешке болести – греха (као што не постоји такав начин ни за једну другу болест која постоји у људском роду), постало ми је много лакше (мада не и сасвим лако!) припремити се, отићи до храма Божијег и у кајању изрећи свој грех и/или страст. И још нешто – што ме је зачудило – мање сам се враћао том истом греху него раније.
Христос међу нама!
Милорад
Хвала на одговору, брате Милораде.
И ја сам размишљалао томе да ће ми бити потребно више исповести.
Веома је значајно то што спомињеш какво је стање свести и у мислима човека после исповести. О томе се вероватно недовољно говори. Људи не размишљају о благодати и духовним даровима које би могли добити и стећи молитвом и окретањем православљу и вери. Ја нисам нико да причам јер имам своје успоен и падове, колебања, итд. Нисам се одавноиспоцедала. Али добро је да се чује то сведочанство од оних који имају тоискуство.
Свако добро, брате!