Мир ти од Господа нашег Исуса Христа, драга сестро Данице
Прво да одговорим на твоју опаску о спомињању Имена Господњег, у заповести се спомиње узалудно спомињање, тј у сваком лошем контексту,као што је псовка или кривоклетство и позивање на Бога итд а нормално да се ми хришћани поздрављамо Именом Божијим.
Молим те да ми пре свега опростиш на слободи којом ћу ти указати на одређене ствари.
Не плашим се небитних људи шта ће да мисле.
Не постоје небитни и битни људи, јер Богу је сваки човек подједнако битан,јер док још бејасмо незнабошци Он пострада за нас, а ми грешни не би требало да уздижемо себе, док нас Господ не уздигне у Царству своме.
Али плашим се да ће свештеници почети да ме посматрају на други начин и да ће ме њихови погледи одбити из цркве. Јер и сада ми је некад тешко да идем и плашим се да гледам свештеника у очи некад. Имам осећај да они међу собом коментаришу људе и плашим се да ће ме нека њихова реакција одбити од одласка у цркву.
Ово из тебе говори твоја савест, зато је потребно што пре се исповедити и не чекати да још терета падне на твоја нејака леђа и питање је како ћеш то поднети. Овај остатак цитираног ти је наговарање нечастивог да одлажеш исповедање што је дуже могуће и да те на крају одвоји од Цркве, ако ми не верујеш исповеди се првом свештенику кога видиш, па ћеш видети какве ће ти тад бити мисли.
Најдраже би ми било када би свештеник заборавио шта ми исповедим
Ако се исповедиш искрено и из срца, није битно дал ће свештеник заборавити или запамтити, битно је да си се ти искрено покајала за твоје грехе, а Бог је тај који зна дал је твоје покајање искрено.
И Он је једини кога се треба плашити, а не људи и њихових погледа, јер ти погледи су привремени, а Божија казна за неисповеђене грехове вечна.
Прости ми сестро грешноме на мојој директности
Хвала ти, брате, на овим појашњесима.
Потребно је директно објаснити ствари. Па зато сами питала.
Само да појасним. Када сам рекла небитни људи, мислила сам на непознате и људе са којима после тога не бих имала неку интеракцију. А свештеници који познају моје професоре, потенцијалне послодавце и који можда могу да ме препоруче или “одпоруче” за неки посао могли би то да раде на основу исповести. То сам хтела да кажем.
Алиу сваком случају, хвала на савету. Значајан је и користан.