Помаже Бог, сестро Љиљо!
Хвала ти, заиста хвала на брзом одговору. Од кад сам написао поруку, срце ми дрхти. Ја ти заиста верујем – веровала или не – да ниси имала лошу намеру. Но, то није увек довољно, као што и сама вероватно схваташ.
Ја нисам никакав стручни ауторитет да оцењујем било кога. Реаговао сам на неколико твојих реченица (да се не понављам), јер ми је (ваистину!) зазвонило упозоравајуће звоно у души. Осетио сам опасност од – конкретно твог – мешања у туђи живот, и од онога у чега може да се претвори овај форум ако тако наставимо, а за чега форум није намењен нити може/сме да послужи.
Опасно је давати савете, јако опасно, а опет сви ми понекад то чинимо. Чак и свештено лице у оваквим ситуацијама тешко да би давало неке конкретне савете без исповести и упознавања обе стране (тако ја мислим).
Ја не знам да ли и даље неки (макар и један) свештеник борави међу нама у овом виртуелном простору као што је то увек било, до пре пар година. Чини се да не, на жалост, па се пречесто дешава да ми, сви тешко духовно оштећени, једни другима дајемо мишљења и савете, као када “слепац слепца води”.
Помени мене, слугу Божијег у покушају.
Свако добро од Господа! Христос нека увек посредује међу нама, и да искрено помињемо једни друге у молитвама, на спасење свих.