Драга сестро,
Свештеник који пренесе или објави нечију исповест чини смртни грех а они су свеснији шта то значи него ја и ти. То прво. Из твоје поруке би се рекло да се, или никад ниси исповедила, или можда баш давно па се накупило. Због тога ти не бих препоручио да се исповедаш пре литургије јер за општу и темељну исповест треба времена. Твоји страхови су демонска искушења и циљ им је да одустанеш од свете тајне.
Ја бих ти саветовао да седнеш напишеш све на папир … без ситних детаља … ако је , на пример, у питању блудна страст, нећеш да детаљишеш него само исповедиш да си блудно згрешила, ако си замрзела неког, довољно је рећи да не можеш, рецимо мајци, да опростиш нешто, без ситних детаља. Ако детаљи буду потребни, свештеник ће већ питати.
Најбоље је да назовеш неки манастир и да закажеш исповест, понесеш папир на коме си све написала и избациш све из себе. Можда добијеш епитимију што значи уздржање од светог причешћа за неко време и то је то. Од тада редовно на исповест да неби опет дошла у исту ситуацију.
Веруј ми да осећај када све избациш из себе је неупоредив са било чим. И даље ће те савест мало боцкати али то је ништа у поређењу са чим се сада бориш.
Свако ти добро од Господа желим,
Иво
