Pomaže Bog!
Setih se mog prijatelja, Taylora, arhitektu koji je svojevremeno došao u SFRJ da magistrira na temu „Crkva u Vizantiji“. Mentorka mu je preporučila da mu magistarski rad bude Hilandarska crkva. (Rekla mu je: „Ja ostale crkve mogu i sama da posetim, a ovu ću videti samo na tvom CD-u“. 🙂 ).
Elem, Taylor je dobio blagoslov i išao je u Hilandar 15-tak puta. I odmah na početku je shvatio da pravoslavni hramovi po svom izgledu, orjentaciji, unutrašnjem rasporedu i položaju ikona na ikonostasu i freski na zidovima – sve je to u službi Božanstvene Liturgije. A on, tada protestant, o Liturgiji pojma nema. Pa se prvo upustio u proučavanje tog Hristocentričnog sočinjenija. A onda ga je to oduševilo! A onda je Božijom voljom i svojom željom postao pravoslavni vernik.
Elem, od njega naučih da sve … i oltar, i proskomidija, i djakonikon, i priprata …. razlog njihovog postojanja i položaja se ogleda u njihovoj svrsishodnosti, u upotrebi. „Hardver“ proizilazi iz „softvera“ a ne obrnuto. 🙂
Tolicko od mene, nekompetentnog za ovu temu!
