Одговор на: Projektovanje crkve

Zdravo Ana, ti ucis za arhitektu, ne za vajara. To znaci da se podrazumeva postovanje svih propisa koji vaze i o tome ne treba razmisljati, ti ih ne donosis vec implementiras. Bilo da se radi o sirini protivpozarnog prolaza vs kapacitet zgrade, udaljenost od susednog objekta, spratnost… Ti znas da su sve te propise doneli autoriteti i da imaju smisla, sigurna sam da ga imaju i crkveni kanoni (sa cijim smislom naknadno mozes da se upoznas). Kad sklonis misli od ovog faktora koji te navodno remeti, uvideces da si kao i mnogi umetnici u zastrasujucoj tacki da od nicega stvoris nesto i to nesto funkcionalno, lepo, jedinstveno i originalno, a opet sa pecatom tradicije kojoj pripada. To nije lako, pomoli se i zatrazi Bozju pomoc. Ne verujem da su kanoni toliko ogranicavajuci – crkve su jako raznovrsne, od kamenih u CG i Dalmaciji, preko vizantijskog cigla/malter do onih podignutih u Austro-Ugarskoj. Ove iz 21. veka zaboravi. Pogledaj sv Jovan kaneo ohridski, cipkaste tornjeve karlovacke, vucjansku bravuru, ali i katolicku sv Marka u Veneciji. Pogledaj Gracanicu i krusevacku Lazaricu, ali i leskovacku odzakliju u kojoj je od svih pravila ispostovano samo oltar na istoku i niska vrata da turci na konju ne ulaze i sagnu glavu i tako se poklone Bogu kad udju, a Bozja kuca ipak izgradi (kad je gradnja crkava bila zabranjena, a oni navodno gradili kucu za popa – zato i ima odzak). Ako znas nadogradi tradiciju kao Gaudi Sagradu Familiju. Vidi samo kolika su pravila u Barseloni ispostovana pa je sad divan grad, a opet je Gaudi nasao svoj nacin. Tesko je biti stvaralac. Sto se Marsa tice, vidi sta ces, ali svakako ce biti crvena, ko sto je Malta zuta, a kuce u Norveskoj drvene. I opet sve to nije prepreka da svet bude ovako lep, a arhitekti ga ucine jos lepsim mestom. Ljilja