Драга сестро Слободанка, с обзиром да ниси ни од кога добила одговор, покушаћу ја неуки и грешни да објасним како ја то видим, а нека ме слободно неко исправи ако моје виђење није богоугодно. Као напомену ћу рећи да нисам родитељ, али јесам дете коме родитељска љубав никад није мањкала.
Kao obicna majka, verovatno jako losa majka, ja ne mogu da razumem, u srcu ne mogu da prihvatim, da ti bilo koga, ili da nesrecni Jov bilo koga, stavlja ispred svoje dece.
Немој драга сестро да себе овако посматраш, јер шта ћемо ми деца без вас мајки, иако нас је Бог створио, ви као мајке сте нешто најближе нашем Створитељу, ваша брига и љубав о нама, је најближе Божијој љубави и бриги.
Овде се не ради о стављању „некога“ испред деце, већ о препуштање деце вољи Божијој, тј ономе што је најбоље за њих, јер било ко од нас је несавршен и оно што родитељи желе за своју децу из своје најбоље намере, не значи да је то и најбоље за децу, за разлику од Бога као њиховог Створитељу, Који зна шта је најбоље за њих.
meni su moja deca najvaznija, ja ne umem drugacije i to je ono sto osecam
Искрено и из срца речено. И не треба бити другачије, с једном допуном љубав према деци је савршенија што је савршенија љубав према Богу, и обрнуто ако љубави према Богу нема, љубав према деци не постоји, колико год родитељи мислили да воле своју децу, јер Бог је љубав, а ако нема Бога нема ни љубави.
I pitam se, zasto bi to bilo Bogu ne-drago? Zasto bi Bog tebe, ili Jova ili bilo koga od nas, iskusavao muceci nasu decu
Бог не куша, јер нас Он познаје савршено и Њему не треба кушање да би видео како ћемо се показати. Куша ђаво, а Бог допушта то да би кроз муке или очистили душе наше од животних грехова или да би задобили венац правде због своје истрајне љубави према Богу и савршене вере у вољу Божију да ће се на крају све добро завршити.
Ali eto, iz moje male perspektive, usudjujem se da kazem da mi je zao svake suze i svake tuge tvoje decice, jer oni sve to vide i upijaju i s tim odrastaju i tesko da ce moci da bbudu potpuno srecni…
Колико је теби жао, можеш ли онда да замислиш, колико је Богу жао за сваку дечију сузу, уздах, невољу, али Бог све то уређује на њихово добро насупрот ђаволу који жели да упропасти људе, још док су у дечјем узрасту, зато је Божија брига тим већа о њима, док не почну сами да расуђују.
da li je to Bogu ugodno, da njega volimo vise i trpimo, kao Jov, da svoju ljudsku i materinsku prirodu prigusimo, i da nam deca budu manje vazna na tom nasem putu borbe i iskusenja?
Овде ћу ти као одговор навести цитат из Књиге Постања:Быт.22:2 И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.
Быт.22:3 И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог.
Быт.22:4 Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека.
Быт.22:5 И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
Быт.22:6 И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.
Быт.22:7 Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?
Быт.22:8 А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
Быт.22:9 А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва;
Быт.22:10 И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.
Быт.22:11 Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.
Быт.22:12 А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.
Быт.22:13 И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.
Быт.22:14 И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.
Быт.22:15 И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.
Быт.22:16 И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог,
Быт.22:17 Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих;
Быт.22:18 И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
Бог не допусти Аврааму да жртвује сина свог првенца Њега ради, али Бог жртвова Сина Свог Јединородног нас ради, толика је љубав Божија према нама јер Сина Свога не поштеде, ради искупљења наших грехова.
Прости ми сестро грешноме и моли се за мене
