Драга сестро у Христу, мене просто срамота да било шта напишем после твојих писанија, јер ја треба да тражим савет од тебе да ме научиш христоподобном животу. Кажеш самоука си и читала си нека од великих дела богате духовне ризнице које поседује наша Црква, али ти не само да си читала, него то и примењујеш у животу. Све ово што те сналази је због твог „прошлог живота“, да се кроз ово твоје трпљење очисти твоја душа. Само истрај у томе, кад увидиш да немаш снаге, молитву у уста и вапи Господу или Мајци Божијој, кад ти је тешко исто, моли се непрестано као што апостол Павле заповеда. Сама видиш како је Бог променио тебе, тако ће и твог супруга, све у своје време. Истрај драга сестро до краја, читала си шта су све мученици претрпели Христа ради, а шта су наша „страдања“ спрам њихових.
Најбољи лек за роптање је самоосуђивање, кад мислиш да треба да одговориш на супругово понашање, само реци у себи ја сам ово заслужила својим пређашњим животом и Господ ме сада кажњава преко супруга, дајући ми одговарајућу казну за моје грехе.
Jako mi je tesko uvek da pretrpim ako me shvatate a ako kaze biblija da bog daje tu snagu zasto je ne ostim uvek? Zasto onda patim posle toga jako,da li zbog ega( u smisli kao da sam mozda nekako skriveno gorda jer smatram da to ne zasluzujem i sl)
Али Бог ти и даје ту снагу којом се бориш, и управо из тог разлога у одређеним тренуцима је одузима од нас, да се не би погодили и да би схватили да смо немоћни и да без Њега не можемо ништа.
Прости ми сестро и моли се за мене грешнога