› Форуми › ГЛАВНИ ФОРУМ › Живот са цимерима и молитва. › Одговор на: Живот са цимерима и молитва.
Помаже ти Бог, Филипе.
Нијеси први, а нећеш бити ни последњи, који је Богу пришао живећи у студентском дому. Многи од нас су пронашли себе у Цркви у том узрасту и у тим околностима.
Већ си добио добре и корисне савјете. Ја бих додао да, прије него што пред другима почнеш јавно испољавати своју Вјеру – да се припремиш. А припремићеш се тако што ћеш се укључити у живот Цркве у граду у коме живиш. Ако у том граду има више цркава, обиђи их све и прикључи се оној гдје те срце твоје поведе. Кад пронађеш такву парохију посјећуј Богослужења што чешће можеш. Ако је могуће свакодневно. Често посјећивање храма и службе веома укрепљују душу.
Пронађи себи духовника који је близу и коме можеш отићи на усповијест и по савјет кад год ти затреба. Понајбоље је ако је то парох у тој цркви коју си себи одабрао.
И још нешто, ако је могуће нађи себи једног или двојицу блиских другова. Људе истих или врло сличних погледа. Важно је да не будеш сам, јер Оци кажу: “један се са лукавим бори као са лавом, а двојица га газе као комарца”.
Кад се тако припремиш тада ћеш бити у прилици да своју Вјеру испољаваш јавно, међу својим цимерима – и кад након тога дођу искушења моћи ћеш да им се одупреш. “Припремих се и не смутих се…” (Пс. 118,60)