Хвала Вам на овим дивним речима и на овом одговору. За себе не бих рекао да сам баш зрео, нити мудар и паметан (у односу на то како су људи некада били узвишенији у сваком погледу него ми данас), али као и за све остало, побољшавам се у тим пољима колико могу. Послушаћу Ваш савет и видећу да се више сконцентришем на што искренију молитву у себи, а када сам кући за викенд да радим онако како сам првобитно планирао. На исмејавање сам већ навикао и то ми не представља проблем и у изузетно ретким ситуацијама ме то дотакне (у тренуцима повећане слабости). Много већи проблем ми је био прошле године у дому, када сам био са старијим цимерима који су ме злостављали. Исто сам у то време био и у лошим односима са мојим родитељима који (барем из мог угла гледишта) нису били задовољни мојим радом у школи чак и када сам много од себе давао за то. Исто се тада нисам ни са ким дружио, па сам због тога био под великим рестрикцијама. То јесте утицало, у већој мери, на мене, па сам чак једном и бежао од куће. Ипак, да пре тога нисам полако почео да постајем свестан важности вере и свега тога, данас бих вероватно био пар метара под земљом. Зато хвала драгоме Господу Богу што ме је просветлио и подржао у сваком виду у том тренутку и помогао ми да носим тај крст. Такође, надам се да ће те и Ви и Ваша породица са децом и мужем напредовати ка савршенству и да ће Вас и све нас Бог удостојити да будемо са њим у вечности, у Царству небеском. Амин.