Помаже Бог!
Можда нема никакве потребе да се брани „овај који мене прозива“, а који се зове Милорад и није сакрио своје име. Моје је мишљење да је нормално да се међусобно именујемо. Сестро Данице, твоје отписивање мог имена је исто што и отписивање мене самог. Тако ли се у школи ословљавате?
Могу мислити како се осећа сестра Анђелија поред ове наше расправе!
Ја имам 60 година, и 30-годишње искуство у браку и одгајању деце – такође у грешењу при одгоју, а радио сам и у школи, те знам чему школа данас учи и децу и родитеље. Твоје речи, сестро Данице, су, на моју жалост, класичне речи једног данашњег наставника/професора, или социјалног радника, који на брак гледају са тачке гледишта закона овог света, а никако са тачке закона Божијег и многовековног искуства православне цркве. Испада да је свима лако и лепо да читају о подвизима хришћанских мајки и супруга, све док се проблем не деси овде у близини, а тада је „она друга страна“ тиранин, угњетавач, безосећајно људско биће,…
Не сматрам да неко МОРА да трпи све и било шта у браку, нити сам то рекао, али трпљење ЈЕСТЕ једна од основних врлина о којој сви говоримо. После свега, има неодољив утисак да је сестра Анђелија исказала више православног осећаја за живот и брак од свих нас, а да јој је ваистину потребна сродна душа која ће јој бити духовно и физички близу. Колико је до мене грешног, молићу Господа за то, и да брат Славко постане истински брат у Христу својој жени.
На крају, и не чудим се што се ово дешава међу нама. Ево, почео је пост, у којем бисмо требали да сабирамо духовне дарове, а оно … цврц! Већ виђено и доживљено много пута.
Молимо Господа да нам опрости склизнуће.
Милорад
Брате Милораде,
Нисам Вас именовала јер би ми било непријатно да Вас издавјам и да моја изјава звучи као напад. Само сам себе желела да одбраним. То је све.
Друга ствар, мени звучи као да Ви мене нападате, а мислим да предалеко идете са закључцима на основу овога што сам писала.
Не кажем да не треба имати разумевања за другу особу, али разумевање није оправдање за злостављање.