Draga sestro u Hristu…
Nije mi lako nakon samo čitanja ovih tekstova, kamoli kad bih doživela neku od situacija koje si opisala… Tebi je preko potrebno saosećanje. Potreban ti je sam Hristos, da te okrepi i da snagu. Sve što ja mogu da ponudim je moje saosećanje, molitva, i razgovor. Ali verujem da se kroz ta dela Hristos upravo i projavljuje („jer gde je dvoje ili troje sabrano u moje ime, tu sam i ja“). Verovatno si se zato podsvesno i obratila ovde. Kao što si sama rekla, tvoja duša traži utehu. Nadam se da ćeš je ubrzo naći. Opet priznajem – ja ovako nešto ne bih izdržala ni u snu, ja za mnooogo manje ropćem i bivam nokautirana. Zato sada vidim da je zaista svakom dato samo onoliko koliko može da podnese. Meni u najtežim trenucima kad sam sama, osim molitve, prija i čitanje psalama. Možda u njima nađeš delić utehe.
Posebno me pogađa da čujem koliko ta deca pate – deca su mi slaba tačka; znam veoma dobro šta znači suza deteta koje strada i to me gađa u srž – verujem da je svakoj majci ili ženi sa probuđenim majčinskim instinktom tako. Da li oni imaju drugare s kojima mogu da provode vreme? Da li možete da im priuštite neke pravoslavne dečije slikovnice ili žitije svetitelja za decu – ako su dovoljno velika da čitaju? Mogu vam i ja poslati neke… ako naravno to ne bi razljutilo tvog muža i stvorilo još goru situaciju… ne znam šta drugo da ponudim…
Brate Predrage, pa naravno da nema iskustvo i da ne ume da se hrišćanski postavi – zato nam se i obraća ovde? Čemu ponavljanje onoga što je ona već rekla – njoj već jeste krivo zbog njenog muža, to je jasno iz teksta? Te reči suve konstatacije ne pomažu mnogo u ovakvoj situaciji, a znam iz ličnog iskustva da mogu da dodaju so na ranu. Tek je 3,4 godine u veri kako je rekla – i pretpostavljam da je sve morala sama (uz pomoć Božiju) da nauči, s obzirom u kakvoj je situaciji? Iskreno, ne razumem kako neko može da ostane ravnodušan na ovakve priče i da nema osećaja za tuđe stradanje i dušu koja vapi za pomoću (ali to je samo moja malenkost, prostite i meni grešnoj, i ja sam početnik u veri) – ne vredi pričati kako je Hristos vaskrsao i da je On tu pored nje ako je žena već rekla da ona to ne oseća (zato se i obratila za pomoć). Time naravno ne želim da umanjim prisustvo Hrista – daleko od toga – samo želim da istaknem ono ključno a to je da ona to ne oseća. Zato joj pomozimo u tome. Podsećam na knjigu o Jovu kao lekciju za sve nas:
„Koliko se takvih naslušah beseda, kako ste mi svi vi mučni tešioci! Ima li kraja tim riječima ispraznim?
<b>I ja bih mogao govoriti kao vi, da ste na mom mjestu, gomilati na vas riječi i mahati glavom na vas, </b>
<b>Mogao bih vas hrabriti ustima svojim, i micanje usana mojih olakšalo bi bol vaš.</b>
<b>Ako govorim, neće odahnuti bol moj; ako li prestanem, hoće li otići od mene?</b>
<b>A sada me je umorio; opustošio si sav zbor moj.“</b>
<b>(…)</b>
<b>
„I sjeđahu kod njega na zemlji sedam dana i sedam noći, i nijedan mu ne progovori riječi, jer viđahu da je velika njegova bol.“</b>
Kao što rekoh nažalost pretpostavljam da jedino na šta ona može da se osloni su spisi – Sveto pismo i Sveti Oci, a iz mog skromnog iskustva znam, iako su od suštinske važnosti za nas vernike i koliko god duhovne koristi oni donosili, ipak je teže učiti samog sebe bez podrške ili duhovnog oca ili makar drugih vernika, i uspešno praktikovati određene stvari za koje znamo samo iz teksta (iako znam da to nije bilo koji tekst, ali i dalje je teško bez živog primera). Što reče apostol Pavle, „Jer ako imate i trista učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca„. Duhovni otac je taj koji nam je potreban; onaj koji nas primerom uči i vodi i sastradava sa nama; učitelja već imamo puno.
Kad smo već kod toga, sestro Nevena, da li imaš duhovnog oca? Ako ne, kakav je odnos sa tvojim sveštenikom kod kog se ispovedaš? Da li možeš sa njim da pričaš o svojoj situaciji?
Ako ti nekad zatreba, kad te uhvati usamljenost, možemo se čuti preko telefona ili preko poruka. Moliću se za celu tvoju porodicu da nađete Gospoda i utehu u svoj toj muci i da te Anđeo čuvar spoji sa nekim iz tvoje okoline ko će ti biti iskren prijatelj i podrška, kao pomoć od Boga. Anđeli su oko tebe… Ali znam na šta misliš kad kažeš da ih često ne osećaš. Van liturgije, ja ih nekako lakše „osećam“ uz pomoć muzike, uglavnom crkvenog pojanja.
Ljubimo jedni druge da bismo jednodušno ispovedali…
Želim ti mir i utehu od Gospoda.
