Одговор на: Brak

Предраг Рангелов је написао:

Драга сестро, само да се надовежем на твоју претпоследњу поруку. Ниси сама, поред деце, која су још увек мала, али кад одрасту, ако их васпиташ у хришћанском духу, имаћеш потпору у њима, а до тада а и увек, запамти ово Господ је с тобом, а кад је Он с нама, друга нам утеха и потпора није потребна. Он нам даје све оно што нам је потребно, тј он је све оно што нам је потребно и утеха и уво да саслуша и топла реч да посаветује и љубав и радост и вера и нада. Ту је и Мајка Божија наша највећа заступница пред Богом и брза помоћница у свим искушењима. Ту су и Светитељи и Анђели Божији који посредују за нас, ту је и наш Анђео чувар. Тако ако немамо с ким да се дружимо, не значи и да смо сами.

Прости ми сестро и нек ти Господ да снаге да издржиш до краја, јер си ти пример хришћанских жена о којима говори апостол Петар:

1Пет.3:1 Исто тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима, да ако неки не вјерују ријечи, онда понашањем жена и без ријечи буду придобијени,
1Пет.3:2 Када виде чедно понашање ваше са страхом.
1Пет.3:3 Ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина;
1Пет.3:4 Него у скривеноме човјеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцјено.
1Пет.3:5 Јер тако некад украшаваху себе и свете жене које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима.
1Пет.3:6 Као што Сара бјеше послушна Аврааму, називајући га господарем; њезине кћери постадосте, чинећи добро, и не бојећи се никаква страха.

Da brate Predraze ,i ja to sve znam. Ali poenta je sto to ponekad ne osecam ,da li to necastivi zeli da ne osecam pa da jos vise tugujem? Kao da u teoriji znam dA je Bog tu ,ali u oraksi u nekim situacijama ne osecam. Pogotovo kada me bas jako izvredja ,tuga je toliko kao da sam potouno neutesna ,suze ne da ne mogu da zaustavim nego moram da se krijem da se ne vidi koliko placem.tada u sebi ponavljam panicnu isusovu molitvu, i dozivam majku brzopomocnocu samo da skrenem nekko crne misli koje naviru. Jako je tesko tada izgurati a jos teze posle kad se sve smiri nastaviti dalje istim tempom.to je i bila srz pitanja. Kako da se iznova podizem kada se to desi a da niko ne primeti tu bol.ponekad me toliko oprhva da jednostavno pomislim da sam toliko zgresila da verovatno nisam zasluzila da mi bue bolje. Nije uvek tako , desi se da mnogo lakse prebrodim to sve , nastavim svojim poslom. Ali mnogo bi lakse bilo kada bih znala da primenim ono sto mi njegova sestra govori: na jedno udje na drugo izadje… Ne znam ni kako da se ogradim ni kako da to primenim. Da li je to znak da mi je ego preveliki oa kad je povredjen zato toliko boli? Da li na tome jos da radim? Da napomenem da scestenika toliko licnog i sa makar malo  slobodnog vremana, nemam. Crkva je ogroma glavna u centru i ponelad dodje ogroman broj ljudi, cesto ne bude ni ispivesti pojedinacno,vec onako grupnih.ja znam da bog ima svoju promisao, znam da ce sve biti dobro i da je dobro mucenje ovozemaljkso , i blagosiljam na tome al dusa je nekako tuzna i dalje. Mozda je opet problem u meni, a da ga ne vidim.i da , ja sam ubedjena da sam ja za sve kriva,da se ne trudim dovoljno,da nisam dobra supruga i sl. A mislim da sam dala maksimum al sam u edjena da nije dovoljno dobro za njega. Ja sam u njegov zivot usla da ga usrecim i podarim mu decu koju je toliko zeleo a ono ispade da je nesrecniji nego ikad. A ja bih volela da je srecan sa nama. Zapravo,to je jedino sto bih volela. D aje srecan. I on i deca. Za mene mi nije vazno ni malo. Ako bih oni bili u miru i srecni mislim da bi mi srce od srece prepuklo