hvala
ali me nesto idalje vraca nazad da se predam pomirim
idalje imam slike ,misli sve sam to rekao, i idalje mislim da ne mogu da budem sa zenom,da ne ponavljam
Dragi sine,
kazes da te i dalje nesto vuce nazad… Tako je to kod mnogih, mozda kod svih nas… Mracne neke, lose neke misli, vracaju se, vracaju, uporno… Ali moramo da se borimo, molitvom, postom, na bilo koji nacin, kako god mozemo, nekim radom, nekim aktivnostima, da se borimo protiv tih misli koje nas „vracaju“… Moramo napred, ka cilju, ka nekom svetlom cilju, ka ljubavi prema Bogu i bliznjima, ka cistoj ljubavi, neopterecenoj telesnim i materijalnim, moramo da se borimo… I nikada nismo sami, Bog je uvek uz nas, ne napusta nas, samo moramo da se setimo, da ne zaboravimo, da mu zahvaljujemo, da pricamo s njim… Da sve sto nas muci njemu priznamo, sami u sebi, da sami spoznamo sta je greh i da se pokajemo, iskreno, da iskreno sami sebi priznamo da smo gresni, pa i neka smo, popravicemo se, Bog ce nas i dalje voleti i mozda jos i vise, sto se vise suocimo sa sopstvenim gresima…
Ne daj se… Bori se, probaj na sve nacine… Pisem ti kao rodjenom sinu, i nadam se da se neces naljutiti… Ti sam u svom srcu znas sta je ispravno a sta nije. Samo sto to nije tek tako lako… Ali moramo da se trudimo… Mi smo slabi i moramo da postanemo jaki, a to samo mozemo uz Bozju pomoc… Cuvaj se sine i neka ti Bog pomogne da sam sebi pomognes!
