Бог ти помогао, брате.
Чамотиња је опасан и веома изражен грех нашег доба. Дугорочно најчешеће води или у апатију или у очајање, потом губитак вере и-или наде. Уз ово придодајмо систематско разарање породице које се спроводи од Другог светског рата наовамо и добијемо описану сцену. Девојка, претпостављам да нема ни 30 година, већ закључује да може да нађе само ,,барабе“ и одлучује се на изузетно напорну и компликовану ствар – самохрано родитељство. Обашка то што осуђује дете на то да никад не упозна свог оца. Те ствари су јако тешке за њих. Друго је када дете зна ко су му родитељи, па макар и рано умрли или га оставили у сиротишту, ово је само – рупа, коју ништа не може да испуни, изузев Христа.
Овакво стање (а има га све више код нас) није добро. Но, заборављамо главно: ако је Богу по вољи – родиће, ако није – неће. И то је мерило свега. Можемо да сажаљевамо дете које у таквим условима дође на свет, али никад не смемо да жалимо што оно долази, него да му се радујемо.
Брак је једна од Светих Тајни, стога све што се изван њега дешава није Божија жеља, већ допуштење.
„dopuštenje“