Dragi ovane, brat Milorad ti je bas lepo rekao da ne trebas toliko da se bavis mislima o jelu. Dovoljno je da se drzis onog: Ne zivi se da bi se jelo, nego se jede da bi se zivelo. Dakle normalno je da se jede da bi se zivelo. Prejedanje je strast, kad uzivas u nekoj hrani pa ne mozes da stanes – kad se zivi da bi se jelo. Ne bih rekla da je to sa tobom slucaj. Narod kaze ako koza laze rog ne laze. Pa ako ti ni sad posle vise od godinu dana izgledas mrsavo, sumnjam da se prejedas. Umetenost u hrani i uzdrzavanje od masne hrane u toku posta su forma koja pomaze da se ostvari sustina. Zato ih se pridrzavaj, ali ne lupaj glavu njima, nego sustinom, postupcima i mislima svojim. Kao sto kad vozis bicikl, retko kad mislis o njemu. On je prevozno stedstvo. Dok vozis misli gde si se upitio i ne promasujes li put. Srcan put i prijatno.