Паки и паки помаже Бог!
Имам неодољиву потребу да “будем у праву”, па шаљем још једну “порукицу” – па шта ако умиремо, хајде да умиремо уз молитву и захвалност Богу што нам је дао прилику да умремо призивајући Његово Пресвето Име, а не у страху за живот, који нам је ионако незаслужено дарован. Јер, од ове болести се не умире тренутно и изненада, има шансе да бар неколико дана болујемо, лечећи се или пуштајући да болест “узме своје”.
Једино не знам како ће они који умиру од вакцине, јер – како чујем – они одлазе у димензију покоја много брже и уз веће компликације.
Свако добро од Господа!