Помаже Бог, сестро Тијана.
Ја сам из Новог Сада, тако да не знам ситуацију у Београду. Ако брат Тома види поруку, можда ће имати неку корисну вест око пријема, јер он пева у једном црквеном хору.
Ја сам певао годинама, а онда напустио хор (да не детаљишем зашто). За скоро све црквене хорове које знам важи да се пева по тзв. „народном“ тј. „карловачком“ напеву – значи по стандардним нотама, у 2 до 4 гласа.
Ретко је хор „интегрисан“ у богослужење као што су то певнице. Обично хоровођа има солидну слободу око избора које варијанте богослужбених песама се користе (којих композитора), а не учи чланове хора да певају по гласовима (1. до 8.) који се користе у нашој Цркви.
Ако ти је молитва преча од певања, мислим да ћеш теже наћи хор у којем се молитва форсира. На жалост, моје искуство је да је у хору претерано слободна атмосфера, тј. изгубљен страх Божији. Надам се да је моје искуство изузетак.
