Драга браћо,
све што сте рекли је истина, али бих вас подсетио на један детаљ из житија св. старца Пајсија:
,,Благочастива Кети Патера из Конице, старија од њега по годинама, прича: „Имао је велико занимање за Цркву. Једном сам га упитала: „Дете моје, јеси ли јео нешто данас“. „Нисам јео. Шта да једем кад моја мајка сва јела кува у истом лонцу, и месо и посна јела. Лонац упија и ја не могу да једем“. „Дете моје, али твоја мајка је чиста и добро га опере пепелницом“. „Не могу да једем из њега“, одговарао би он.“
И он тако никад није хтео средом и петком да једе храну спремљену у лонцу у коме је његова мајка кувала и мрсним данима. Мислим да су због њега набавили други лонац. Наравно да је претеривао – али зато је он свет, а ми нисмо. Да не спомињем да га је отац дао у шегртску службу код ковача, а он бежао, јер је хтео да учи столарски занат. Такав тврдоглавац и непослушник постаде један од највећих светаца ХХ века.
Наравно, шта се мора – мора се. Али многе ствари нам тако делују, а на крају се испостави да и није била баш толико ,,затегнута“ ситуација. У 99% ситуација може то прање веша које обавља машина да сачека и понедељак. Мислим да је оно чега нам више од свих врлина треба у 21. веку, уствари, расуђивање, да оценимо кад, шта и колико, од ситуације, до ситуације.