Dragi moji gvozdje se kuje dok je vruce. Na plazi u Jerisosu, pop, popadija 2 odrasle cerke, 4 sina i beba.: porodica kakva se samo pozeleti moze, bez ikakve prisilne organizacije imas utisak da sve funkcionise samo od sebe, do te mere da popadija prica sa drugsaicom ili cita magazin. Braca se igraju u plicaku kao lavici, niko ne podize ruku na brata niti se posvadja. Jedno judro dolaze smuseni. Pop prica drugu, a da sinovi cuju: neces verovati sta su ovi moji utadili. Nisu imali dovoljno para, pa se sakrili od sestara i samo oni kupili giros. Malo prodje, a on opet, sestre nisu gladne, ne jede im se giros… Ne mogu da verujem… Decaci pokunjeni, kao dobacuju se loptom. Majka i sestre ih ne brane, pustaju oca da uradi svoj posao – da im greh ogadi i da ih vaspita. Divna porodica, sigurna sam da ce biti fantasticni roditelji. Mislim da bi rado menjali ovo za batine u apartmanu, ali srecom nisu mogli. Doslednost, blagovremenost, jasno razdvajanje loseg od dobrog i jedinstvenost cele porodice.