Бог вас благословио, драга сестро и тебе и малу Тару
Добила си велики дар од Господа, зато не буди као лењи слуга који је закопао свој талант који је добио од Господара свога и кад је Господар затражио добитак од тог таланта слуга му је одговорио:
Мф.25:24 А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;
Мф.25:25 Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.
А Господар му рече:
Мф.25:26 А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:
Мф.25:27 Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.
Мф.25:28 Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.
Мф.25:29 Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.
Зашто ти све ово причам, родитељство је можда највећи дар који се даје мирјанима. Тај дар треба умножити тако што ћемо децу учити да буду бољи хришћани од нас. Како би Господу на Страшном Суду поновили речи апостола Павла:
Евр.2:13 И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.
А то што отац не жели да призна дете нити жели да има икакве везе с њом, немој да те брине то, а нарочито немој судским путем да решаваш то. Има дете Оца и имаће га целог живота и стојаће му Његово Име сада увек и у векове векова, јер крштењем у Име Оца, Сина и Светога Духа, Тара ће се назвати хришћанком и то је нико неће моћи одузети нити у овом нити у будућем животу.
Није лако бити самохрана мајка, али није ни богатоме ући у Царство Небескоме, зато је Богу све могуће. Зато и теби препоручујем да ове речи Господ ње усадиш у срце своје и понављаш кад год наиђе искушење и кад мислиш да нема излаза:
Мф.11:28 Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.
Мф.11:29 Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.
Мф.11:30 Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.
Прости ми грешноме