Помаже Бог,
Мислим да је питање већ добро разјашњено. Ја бих само подвукао оно што је брат Иво већ рекао, а што је, мислим, директан одговор.
Питање је “…<span style=“caret-color: #444444; color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px; -webkit-tap-highlight-color: rgba(0, 0, 0, 0); -webkit-text-size-adjust: 100%;“>kako to onda može da se pomiri sa samim rođenjem čoveka mimo njegove volje?”</span>
Овдје је ријеч о стварању Човјека (из ничега) и о слободној вољи – па би тачније питање било “…како то онда може да се помири са самим зачећем човјека мимо његове воље.”
Ви сте, Саро, мајка – или ћете се удостојити тог благослова у животу.
Замислите да, из најчистије љубави, желите да родите дијете. И из те најчистије љубави зачнете своје дијете са својим мужем … и родите га.
И наком 15 година пита вас ваше чедо: “Мама, а зашто ме нијеси питала да ли хоћу да се зачнем, прије него што сте ме ти и тата зачели?”
Шта бисте му одговорили на то?
“Па кога сам могла питати” – вјероватно би рекла – “кад тада тебе није ни било?”
На који је то начин угрожена слободна воља бића које (још) не постоји? Слободна воља почиње постањем.
Жива и здрава била, Саро, довијека.