Бог ти помогао.
Као и за све друго – зависи од настројења. Ако потиче из манијакалне жеље за убијањем, какву је имао, рецимо, Франц Фердинанд или кад дођу Италијани па потамане у цугу 20, 30, 50, па и више вукова илегално и ван сезоне (о птицама да и не говорим), онда наравно да је штета и грех. Ако неко оде и контролисано упуца срну и покупи месо – нема апсолутно никакве разлике од клања свиња или говеда. Поента је не уживати у самом убијању јер то стешњује душу, а лов је најнормалнија појава или, чак, фина друштвена згода, ако је добро организован. Ако почне да производи садизам у души, боље је престати, себе ради. Ако не – само напред. И монаси пецају.