Draga Danice dobro bi bilo da imas duhovnika kome se redovno ispovedas i koji te usmerava da prevazidjes svoje grehove i poroke (greh koji se ponavlja vise puta). Sto se ispovesti tice, ako ne zelis da se ispovedis u prisustvu svestenika u svom gradu, mozes da odes u posetu manastiru ili u drugi grad u crkvu. Poenta je da covek postane svestan greha koji cini i da ga ispovedi Bogu da bi mu Bog oprostio. Ali od coveka se ocekuje ne samo da se ispovedi nego i da se pokaje. Pokajanje nije isto sto i kajanje. Kajanje je nesto sto je u toku, npr spavam sa ozenjenim muskarcem i kajem se zbog toga, ali ne mogu bez njega i nastavljam. Pokajanje je kad odlucis da to vise neces da radis i vise od toga, kad pocnes da razmisljas da li si povredila njgovu zenu, decu… kad se osecas kao poslednji bednik zbog toga sto si uradila, ali si cvrsto odlucila da ne ponovis. Nije cilj da se osecas kao bednik nego da postanes neko ko to nije. Posle ispovesti, a uz pokajanje dusa se procisti i onda mozes da pristupis svetom pricescu i budes dostojnija da primis telo i krv Hristovu u sebe. Zato i posle liturgije u prepunoj crkvi mozes da se ispovedis i kazes par reci: spavam sa ozenjwnim covekom; Ako posle toga usledi pokajanje ti si uspela. A opet mozes 100 puta po sat vremena da olaksavas dusu ispovedajuci se sve dok se ne pokajes mala je vajda od toga., to je vise jedan neuspeo pokusaj. Neka te ovo ne obeshrabri – velika je moc ispovesti i grehe koje nikako nebi mogla ili bi uz mnogo truda i vremena mogla da odbacis sama, posle ispivesti uz Bozju pomoc odbacices mnooogo lakse. Velika je sila u Boga.
