Знам да је најбоље ићи на исповест своме пароху, али мене је јако срамота, а већ годину дана размишљам о томе да се исповедим и да коначно мало олакшам душу. Немам храбрости да то урадим у својој парохији. Мало је место и не желим никога да срамотим и да се отварам јер многи свештеници препричавају разлличите случајеве, увек неко може да чује исповест и у цркви. Види се и по примерима свештеника са Јутуба да причају о одређеним људима, наводе примере, итд. Истина је да не наводе имена људи, али значи да се ствари преносе и да се препричавају.
Где могу да одем без најаве и исповедим се (ово би била дужа исповест и разговор)? Или је најава свакако неопходна? Кажем, питала сам у неким манастирима, али рекли су да је најбоље да то буде парох. Јесам читала о томе зашто је то битно, али желим да тај чин ипак остане у оквиру свете тајне.
Мир ти од Господа нашега Исуса Христа, драга сестро
Код исповести као свете тајне, није битан онај ко исповеда, већ онај ко се исповеда и како се исповеда и шта исповеда. Јер твоју исповест прима Бог, а не свештеник, свештеник те само у Име Божије, јер такву је власт примио од Бога, а ако је недостојан те службе онда Анђео Господњи уместо њега, разрешава од свих грехова које си исповедила и за које си се покајала.
Разумем твоју бојазан, али мисао ми говори да она није од Бога, јер тиме само одлажеш исповест, иако по твојим речима носиш велико бреме.
Мораш исповест посматрати као централни чин свог покајања, тј да све оно што си згрешила, са искреним покајањем принесеш Богу, не стидећи се ничега. Ако треба нечега да се стидимо, то би требало да буде сама помисао на грех. А ако смо већ згрешили исповест служи да нам покаже да нас ништа друго осим Бога неће спасти од смрти душе, и да смо дужни да са искреним покајањем принесемо нашу исповест угледајући се на митара, који није смео ни да погледа ка небу, већ је гледајући у земљу и ударајући се у своја прса говорио Господе помилуј ме.
Твој исповедник не мора нужно бити и твој духовни отац, јер ако тражиш савршеног свештеника, нећеш га наћи. Јер су и они људи са својим манама, зато је и препорука да се исповеда код свог пароха јер те он најбоље познаје, али не мораш код њега.
Само не одлажи исповест. Грех губи власт над тобом кад је јавно обелоданиш и покајеш се због ње, остају само греховне навике, али кад се чешће исповедаш онда их лакше примећујеш и Божјом милошћу лакше излазиш на крај с њима.
Прости ми грешноме