Бог ти свако добро дао брате,
У Символу Вере исповедамо … творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
Бескрај космоса човеков ум не може да обухвати … какав ћемо крај поставити космосу? Зид? А шта иза тог зида?
Е, кад не можемо ни то … како ћемо умом обухватити Бога који је створио бескрајни космос? Зато је Господ савио небеса и оваплотио се … тај Бог који је створио бескрајни космос узео је наше глинено тело, сишао међу нас да га пљујемо и разапнемо на крст. И то због чега… због љубави према човеку.
Е мој брате … такав је наш Бог.
Дакле Христос је центар свега, а ми људи створени по лику и подобију Његовом … остао нам је само лик а за подобије смо добили овај живот да се изборимо.
Овим питањима се Црква … Тело Христово бави … а не бројем звезда и ванземаљцима. Све што нам треба да постанемо богови по благодати нам је кроз Христа дано … остало нас не занима.
“Оче, хоћу да и они које си ми дао буду самном где сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао јер си ме љубио пре постања света” (Јов. 17, 24)
У Онај Дан, све ће нестати као што је и постало, остаће само Царство са, у Светој Тројици, блаженствујућим а преко јарка ће бити плач и шкргут зуба.
Ни звезда, ни планета ни космоса.
Нека би дао Бог да се милошћу Његовом нађемо тамо где је Он гледајући славу Његову … космоса се тада нећемо ни сећати.
Свако ти добро од Господа желим,
Иво