Pozdrav brate Marko3!
Oprosti ako grešim,
meni se čini da bi tvoj problem u psihijatriji bio “Pure O”, odnosno opsesivno kompulzivni poremećaj bez kompulzija. To se sastoji od opsesija u vidu misli i “mentalnih slika” i njihova tematika uglavnom ide protiv moralnih vrednosti osobe koja ih trpi i stalne su. Izazivaju strah, nelagodu, gađenje i jako muče psihu čoveka. Da to pročitaš sa strane psihijatra, možeš guglati “HOKP vas psiholog” i izaći će ti tema na osnovu homoseksualnog opsesivno kompulzivnog poremećaja.
Biće ti jasno da su psihijatri već čuli za ovo, da ti nisi jedini sa istim tim mislima i ne bi bio strpan u ludnicu. Znači, nisi lud!
Evo ja ti se, brate, obraćam kao neko koga je od malena mučio ovaj poremećaj samo na drugačiji način, odnosno sa drugačijom temom opsesije. Razumem te, i ja sam mnogo puta pomislila da ću poludeti, stalno sam bila u strahu i nisam mogla da spavam ni jedem. To je takođe godinama trajalo.
Išla sam kod psihijatra i sve sam to već prošla, u mladosti sam i dizala ruku na sebe i ništa mi to nije donelo, pa mi veruj brate moj, ne čini to, neće ni tebi ništa dobro od toga doći, nikakvo olakšanje.
Psihijatri će ti dati lekove, u to nemoj ni da se uzdaš, jer će ti prepisati lekove i ostaćeš na tome. Znam da se u takvim trenucima čini kao da je lakše biti na lekovima, ali njima ne rešavaš problem, a postoji velika mogućnost da stvoriš novi.
I psihijatar će ti reći da se na te misli ne obazireš. Ništa drugo konkretno, otprilike.
Znam i kako muči depresija, brate, ali nije nemoguće pobediti bilo šta od toga.
Bilo šta možeš da pobediš uz pomoć Boga. Njemu ništa nije nemoguće.
Da ti kažem jednu bitnu stvar, Bog zna da ti ne želiš te misli. Pa kako da te Bog ostavi kada zna da ti sam ne huliš na njega tim mislima, nego da im se opireš?
U pravu su, te misli ne dolaze od tebe nego od lukavoga. On želi da ti poveruješ u te misli, želi da iz tebe izvuče strah, utučenost, tugu, kako bi se hranio tvojim negativnim osećanjima. Uz Hrista mu nemoj to dozvoliti.
Znam da smo svi različiti, ne želim da prosipam pamet jer sam i ja daleko od savršene i kompetentne osobe da delim mudrosti. Samo kroz jedno razumevanje kroz šta prolaziš, želim da ti kažem šta je meni pomoglo.
Molitve su mi izuzetno pomogle, to možeš da pitaš Svešteno lice da te posavetuje kako da se moliš i koje molitve, a meni je lično isto pomagalo da pored toga, pročitam i molitvu bar jednom Svetitelju svakog dana. Imaš na ovom sajtu i namenske molitve.
Bog će nagraditi tvoj trud. Samo mu veruj. Neće ni psihijatri pomoći, jer je On lekar za sve. Kakva god da je misao i kako god da se osećaš, ne odustaj od Boga jer on nije od tebe. On ti daje izbor. Nekim ljudima Bog dozvoli muku, da bi našli pravi put do njega. Pomoli se da očvrsne tvoju veru i videćeš i sam, kako će te Bog tih muka rešiti. Ništa ne dolazi odmah, ali je vredno čekati. Poslušaj savete ovih dobrih ljudi koji su pre mene pisali.
A što se tiče misli, zaista ne obraćaj pažnju na njih. To je teško, ali ne guraj ih na silu. Ne razmišljaj o njima da li su istinite ili nisu, ne razmišljaj o tome zašto su došle, koliko će trajati. Bitno je da ih primetiš i da apsolutno ne uradiš ništa povodom toga, nego im reci “idite odakle ste došle”. Udahni i izdahni, pomoli se Bogu, dohvati se nečeg drugog. Ima puno lepih Crkvenih knjiga, koje možeš da čitaš u slobodno vreme, ako budeš želeo, jako dobre pouke možeš izvući iz našeg Pravoslavlja.
Evo i ja sam grešna početnik u svemu ovome, borimo se zajedno. Zahvalimo se Bogu što nam je dao Duh pokajanja, radije nego da mučimo sebe zbog istog.
I za kraj, veruj ti meni, da nisi homoseksualac. Jer da jesi, ne bi plakao i strahovao zbog tih misli nego bi ti one bile ugodne.
Pravoslavni psiholog može da ti pomogne takođe.
Sve najbolje, nadam se da je moja reč bila od koristi i oprosti što sam ti oduzela vreme za čitanje i ako te nekako uvredih.